Abolirani krastavci

Taman sam mislila kako je priča stara vest, kad naletim na neki tekst koji je, bar kod mene, celu stvar ponovo učinio aktuelnom. O čemu se radi? U bujnom rasadniku ljudskih strahova u poslednje vreme nikla je nova biljka. Premda su se neki kleli da je u pitanju krastavac, ispostavilo se da nije. I dok se nagađalo da li su možda klice pasulja ili neki treći belaj, panika se već uveliko odomaćila. A kad se panika odomaći, bar što se mikroubica tiče, pokreće se jedan mehanizam koji se već lako može predvideti.

Prvo što privuče pažnju su bombasti naslovi u novinama. Naravno, to ih prodaje, pa što su bombastiji, to bolje. Nema veze što nema argumenata, što ništa nije dokazano, dok se dokaže izdanja od pre par dana su rasprodata. E onda sledeće što čekam je da se oglasi svemoćna farmaceutska industrija. Samo sam se pitala kada će se istrčati sa kecom iz rukava. I naravno, naleteh na tekst koji kaže da postoji basnoslovno skup lek koji ubija ešerihiju ubicu. Sve se već odigrava po mnogo puta viđenom scenariju. I premda sam prilično sumnjala da je u pitanju bilo kakva teorija zavere, mislila sam o ljudima koji nečim treba da se hrane, pa sad ne znaju šta bi to trebalo da bude. Taman su do srži odani mesojedi dobili neviđen argument sa kojim bi izašli pred svoje ideološke protivnike sklone zelenišu, kad eto nove nevolje – bolest ludih krava u Kikindi. Naravno, reč je opet samo o nagađanju, ali već smo utvrdili gradivo da i nagađanje vrlo dobro podiže tiraže. I sad šta čovek da jede????? Povrće ima mutiranu ešerihiju, govedina ima prione, a nešto mora da se gricne.

I dok neki zaobilazili pijac, a drugi mesaru, i dok je španska ministarka pred kamerama grickala krastavac tražeći odštetu, kao grom iz vedra neba se pojavi vest da su splitski naučnici pronašli antibiotik protiv superešerihije. Moram priznati da je to bilo potpuno neočekivano čak i za mene. A mene je vrlo teško iznenaditi. Jer kad se umeša mutna industrija lekova, to je nešto što se podrazumeva. Ali, kad se umeša šačica ljudi koja ima rešenje (ako je tačno da ima), e tu priča dobija novi tok. Koji bi bio novi, da prema skromnim mojim očekivanjima ta priča vrlo brzo nije prestala da se priča. I sve je nekako postalo nezanimljivo dok mi u ruke nije pala Ilustrovana politika iz, naravno, prošlog meseca, pošto me uvek nekako dohvate bajate vesti, u kojoj je objavljen tekst po kome zaverolozi tvrde da je sve maslo – koga drugug do farmaceutske industrije. A to je moja omiljena tema na koju ne mogu da iscooliram. Prema teoriji zavere, tvrdi se da je superbakterija nastala u laboratoriji sa vrlo jasnim razlogom – ušli smo u eru biološkog rata koji se vodi radi preuzimanja kontrole nad hranom, desetkovanja stanovništva i promocije potrošnje lekova. Pri tome, sveža i zdrava hrana nije izabrana slučajno.

Namera je da se stvori panika, obezvredi povrće, a zatim i zabrani. Majkl Adams, urednik sajta Natural New podseća da je EU ovog proleća zabranila prodaju i upotrebu lekovitog bilja i prirodnih dodataka, pa je voće i povrće ostalo jedini izvor vitamina i minerala i elemenata koji su neophodni za zdravo funkcionisanje organizma. Pa onda, ako se povrće i sveža hrana proglase za izvor zaraze, povećava se potrošnja mesa i genetski modifikovane hrane što je u interesu dve velike industrije. Prva je industrija hrane, a druga je industrija lekova jer ishrana bez zaštitnih materija može da odvede jedino u bolest. Sledeća stvar koja po njima nije slučajna jeste da su optuženi eto baš čestiti španski krastavci i to sa namerom. “Vikiliks” je prošle godine objavio da se upravo Španija najviše protivila afirmaciji genetski modifikovane hrane.
E onda sam ja kao Rodenov Mislilac stavila ruku ne na čelo nego na usta i mislila. Šta li je od svega istina? Prema statistici, to je činjenica da od infekcija superbakterijama umre više ljudi nego od side. Da li je u pitanju zavera ili ne, nama je u konačnici potpuno svejedno. Nešto moramo da jedemo, sad jedino treba odlučiti – šta.

Mislila, mislila i – smislila. Mogu oni da pričaju šta hoće, ja odoh na pijac po svoju svežu hranu. E da im pijem njihove sintetske vitamine, NEĆU. Da me drže u strahu od tamo neke zaraze, NEĆU. Uživaću u svojoj salatici sa merakom, pa ako me baš nešto i strefi, bar mi je pre toga bilo lepo.

Podelite sa drugima

4 thoughts on “Abolirani krastavci

  1. Slažem se apsolutno. Svi mediji imaju agendu; ne postoji nezavisno novinarstvo. To je mit. A u sledećem članku su to tako lepo opisali:
    http://wlcentral.org/node/2017

    Odoh sada da krknem (bar) dve vitaminske pilule s nekim energetskim pićem. Za svaki slučaj… dok i u tome ne pronađu nešto. 😉

    G

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *