Author: Aleksandra

Kad se pobrkaju lončići

Naleteh na snimak koncerta Seala u Bahrainu i shvatim da o tom koncertu nisam pisala. A ako išta volim da zabeležim na ovom blogu, to su onda koncerti. I moram sad tu nepravdu da ispravim, iako sa pristojnim zakašnjenjem.  Nepravdu prema Sealu, prema Bahrainu i prema lepoj uspomeni koja je ostala forever. U stvari, sve […]

Eh, da sam on

Probudio se par trenutaka pre nego što je zazvionio alarm. Uvukao je stopala u stare kožne papuče i krenuo još uvek žmureći ka džezvi za kafu. Staroj ringli treba taman toliko vremena da na njoj uzvri voda, koliko njemu treba za umivanje, tuširanje i pranje zuba. Svaki pokret koji napravi je toliko puta ponovljen tokom […]

Sreća za poneti

Dobar dan, molim vas parče sreće Za ovde ili za poneti? Za ovde. Mnogo sam gladan. Hoću sad, hoću odmah i nemojte preterati, nemam je često na jelovniku, ne varim najbolje. Parčence jedno, sasvim je dovoljno, hvala. I za mene može, javi se čovek koji je bio na redu – samo ne štedite, slobodno stavite […]

Kako to bude kada odeš

Ovde se lako nađu prijatelji – reče mi mlada Tunižanka dok smo posmatrale tipičnu arapsku svadbu u “Le Meridienu” i dok mi je uz bučnu muziku objašnjavala običaje. Izgovorila je to kao da je u pitanju najprirodnija stvar na svetu. Verovala sam da je tako u njenom slučaju. Govori arapski, engleski i francuski i tipični […]

Burek za prste polizati

Nekako mi ovih dana nije dobro. Tek što izađoh malo među ljude, nešto me ćapi. I tako, u pauzama između dve temperature, meni se prijede burek. Dosta mi je bilo lagane ’rane i lošeg apetita prethodnih dana, pa sam zamišljala zlaćanu pečenu koricu na tanjiru koja hrska, a komadići se razleću okolo. Srećom, ima bureka da […]

Zdravko Čolić, Dubai i gori vatra

Tri puta sam bila na koncertu Zdravka Čolića. To kao ono što je Balašević pevao: triput sam video Tita, samo što se ovde ne radi o Titu Maršalu, već Zdravku Čoliću. Doduše, kada bi se u njegovoj profesiji dodeljivali činovi, on bi komotno mogao da ponese taj maršalski, ako uzmemo u obzir koliko dugo traje […]

Priča o priči, a u priči čudo

Period između dva Božića sasvim ozbiljno izgleda kao legitimno vreme za čuda, onako sa Novom godinom u sredini. Napolju sneg, vrte se božićni filmovi, svetle lampice sa jelki i ispred nas je novi period koji nam može doneti baš ono što najviše želimo. Idealno vreme za bajke. „Zimsku bajku“ sam počela da pišem krajem 2012. […]

Lice za čitanje

– Šta ti je? Ovako nekad počne razgovor između moje sestre i mene. To je zbog toga što iz cuga vidi da mi nešto jeste. I dok je kod nekih ljudi lice poput sabranih dela Dostojevskog, pa moraš dobro da se udubiš i analiziraš šta ti poručuje, dotle je moje onako više kao bukvar. Sve […]

Odakle ste?

Dok sam pre neki dan u supermarketu čekala da kupim srpski President feta sir, pored mene se našao mlad čovek koji je sa svoja dva dečaka, udobno smeštena u velikim kolicima, pričao na srpskom. Predložila sam prodavačici da usluži prvo njih, da ne čekaju i vrlo brzo smo započeli laganu konverzaciju, tipičnu za ovakve situacije. […]

Jedan drugačiji Dubai

Svakom promenom nešto dobijemo, nešto izgubimo. Znala sam to dobro kada sam dolazila ovamo, s tim da nisam bila sasvim načisto šta je to što gubim, osim što ću biti daleko od dragih ljudi. Nakon početnog oduševljenja, kao što to obično biva, počela sam da uočavam stvari koje mi se ne dopadaju. Pre svega nedostajalo […]