Na putu za Itaku

Odbegla ptica ili kako eoni postaju neoni

Oslobađanje je tako dobro. Oslobađanje od okova, stega, lažnih uverenja i pomamljenog ega. Pa tako i ja pustih moje ptice, razleteše se na sve strane. I onda među njima uočim jednu izdajničku. Razmahala se, svetli neonskom svetlošću kako ptice inače nemaju običaj i previja se od smeha. Sve se jednim krilom držeći za stomak, kao […]

Pusti svoje ptice neka lete

Lako je biti ponosan. Stvarno. Skupiš svoje pinklice, spakuješ ih u koferčić, koferčić stisneš ispod ruke, stisneš i usne, digneš glavu i ideš napred. Nije ti dobro, ali ne daš bilo kome da vidi. Ako smo nečemu brižljivo poučavani, onda je to bilo dostojanstvo. – Nemoj više da ga čekaš – govorio mi je moj […]

Izlizani snovi

Nedelja je jutro. Sluti se sunčan dan. U tišini koja prati jutro zvuci komšiluka su pojačani: čovek koji u daljini kašlje i taj kašalj se na momente smenjuje riganjem koje je tako duboko kao da se celokupna nepravda ovoga sveta skupila u njegovoj utrobi i on iz sve snage pokušava da je izbaci iz sebe. […]

1000 stranica života

U život stane mnogo toga. U život stane mnogo malih života. Jedan od tih malih života stao je u 1000 stranica koje sam ispisala. Pisanje je počelo sasvim bezazleno. Čitala sam o tome kako se mogu pokrenuti  kreativni potencijali i jedan od saveta je bio da se svakoga dana piše 1000 reči, najbolje ujutru. A […]

U centar

Da, da…. Mala provincijalka je učinila hulu na Krug Dvojke i doselila se u centar… A ko bi rekao? Bavila sam se ja već tim situacijama u jednom tekstu od pre, to sa ličnim zamenicama: ja, ti, on, mi, vi, oni i gde svako od nas (njih) pripada, ali osećam da je usled novih okolnosti […]

Nov početak

Danas sam našla moje stare, žute igle koje su godinama skupljale prašinu, kupila vunicu i počela da štrikam. Kako sam igle uzela u ruke, onako je strah da sam zaboravila kako se to radi ispario. Ruke same rade. A ja počinjem ispočetka. – Ti obožavaš da počinješ – jednom mi je rekla moja mama. Malo […]

Tačka.

Jurimo bez prestanka. Ili ka budućnosti kojoj stremimo, ili u nameri da umaknemo prošlosti. Zarad nečega što će biti, ili što je bilo, propuštamo ono što nam je ovoga trenutka pred očima. A to je, na kraju, jedino važno. Ono što je SADA. Nekada davno, na zabavnim stranicama novina za decu bile su popularne kreativne […]

U toplom pletivu zime

– Nikada u životu nisam videla sneg – rekla mi je Šrilankanka sa kojom bih ćaskala pre početka joge – i ne znam kako izgleda kad je jako hladno. Mi imamo delove gde bude 19 stepeni u nekom trenutku, ali meni je već i to hladno – reče ona kao odgovor na moju priču o […]

U špajzu duše

Kada sam bila devojčica, tačnije devojčurak, u modi su bile suknje sa sakrivenim džepovima. Džepovi su se nalazili unutar rubova i njihovo postojanje se moglo otkriti tek kada vlasnica suknje nonšalantno spusti ruke u nevidljive proreze. Meni se to toliko sviđalo da sam uzela jednu maminu plisiranu suknju, sivu sa crnim i belim šarama, pa […]

I kako to bude kad se vratiš

Nedavno mi je na fejsbuk uspomenama izašao tekst koji sam napisala pre tačno godinu dana: Kako to bude kada odeš. Pojma nisam imala da ću u vrlo skoroj budućnosti pisati o tome kako to bude kad se vratiš. Ali, ako čovek malo ozbiljnije razmisli, jedina logična posledica tog prethodnog teksta jeste ovaj sad. Pre tri […]