Kruzer

Nikada nisam bila na kruzeru. Samo sam ih gledala iz daljine, na jednom dalekom moru. Ličili su na solitere koji iz nekog razloga umesto vertikalno, stoje horizontalno. Čak i iz daleka delovali su ogromno i moćno. Pa i tako impozantni, iz opravdanih razloga, u nekoj neznanoj usputnoj luci mogu zaglaviti neplanirano dugo. Kako tužno mora da izgleda grdosija koja pravljena za velika mora i okeane, onako nepomična, para poglede prolaznika. Oni vide beživotnog diva, ne znajući da u njemu sve vrvi od života. Mudri kapetan, svestan da bilo koji od njih može postati Titanik, pregleda svaku slabu tačku bez obzira koliko dugo trajalo. A onda, u trenutku kada se učini da će tu ostati zauvek kao kakav neuspeli eksponat avangardnog umetnika, potpuno spreman i bezbedan kreće put novih mora i luka, bez straha od oluja.

Ponekad smo nalik ovim kruzerima. Krenemo na put sa velikim snovima, a onda negde usput zastanemo, u početku misleći da ćemo brzo nastaviti dalje. Kada se to ne dogodi i kako vreme brže izmiče, to manje vidimo užurbane majstore koji otklanjaju kvarove, a sve više vidimo sebe očima neupućenih prolaznika za koje smo samo zaglavljeni, nepomični oklop. Snovi ostanu zatrpani pod gomilom strahova i pretnji od brodoloma, nekada potpuno zaboravljeni. Ostanemo tako, tužno posmatrajući kako na dalekoj pučini moćne krstarice paraju talase prkoseći snažnim vetrovima i jakim strujama.

Ali, nikada ne treba zaboraviti da snovi nemaju rok trajanja. Koliko god bili stari i koliko god prašine se nakupilo na njima, uvek mogu zasijati još jače. Jedini uslov za to je strpljenje. Vreme koje mora proći da se kruzer učini bezbednim za plovidbu. Sve zahteva svoje vreme. Seme, da bi postalo biljka. Larva, da bi postala leptir. Ako biljku  iščupamo mladu, nikada nećemo dočekati plod. Ako larvu pre vremena izvučemo iz ljuske, leptir nikada neće poleteti. I naš kruzer, ako ne prođe sve provere pre puta, može doživeti sudbinu Titanika. I zato vredi čekati. Iz sve snage. A snove, ako su zatrpani, izvući napolje i dobro ih izglancati, zablistaće sigurno. Nije važno koliko vremena je prošlo, niti koliko smo u međuvremenu ostarili. Nova mora i divne luke nas čekaju sa nestrpljenjem. I kada dođe taj trenutak u kom je sve savršeno spremno za polazak, poći ćemo bez straha. A luku, čiji smo zatočenici neplanski dugo bili, ispratićemo sa zahvalnošću, jer nas je tako dobro pripremila za novu veliku plovidbu.

Podelite sa drugima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *