Author: Aleksandra

Reci šta te raduje – Mutna reka (2)

– Sunce moje, ispričaću ti jednu priču – govorila bi baka Katica brižno, dok je sedala i ispravljala nabore na crnoj kecelji prošaranoj belim cvetićima. – Jednom davno nekakav mladić je šetao šumom koja se protezala iza njegovog imanja, pa se izgubio i naleteo na vrlo neobičan prizor. Video je starca kako sedi pored rečice […]

Reci šta te raduje – Povratak (1)

Jedna mala zvezda započela je dugo putovanje. U susretu sa raznim svetovima upoznala je i radost i tugu. Kada bi se sudarila sa nekim od njih, prvo bi zastala, otresla zvezdanu prašinu sa mesta koje je bolelo i nastavila dalje. Ali jednom je udarac bio toliko snažan da se sve zaljuljalo, a mala zvezda se […]

Poligon usamljenih

Kada sam bila klinka mislila sam da su matori oni sa trideset i da je ljubav rezervisana samo za mlade. Sada shvatam da ljubav nema rok trajanja, ali menja svoje oblike i lako biva zamenjena nečim što na ljubav samo liči. Kad si stariji te različite oblike lakše uočavaš, ali nije pravilo. Počela sam o […]

Živim po svome

Naslov pesme, način života. Decenije su prošle, a ja sam i dalje opčinjena onim što Josipa Lisac predstavlja. Kao umetnica, kao ljudsko biće, kao žena. Moćnog glasa, prefinjena i iskreno predana svojoj svrsi koju nesebično živi, decenijama uči kako treba biti svoj uprkos svima i svemu i da je moguće negovati kvalitet bez kompromisa. Sve […]

Na pola puta

– Ti si kao Feniks – reče mi moja kuma Zorica nakon životno važnih događaja prošle godine – uvek se podigneš. I tačno je. Prošla godina je bila godina pepela. Ovo je godina podizanja. Osim toga, u ovoj godini sam prešla u vođstvo. Pet nula. Za mene. Pa zato 2017. zaslužuje da joj se pripiše […]

Odbegla ptica ili kako eoni postaju neoni

Oslobađanje je tako dobro. Oslobađanje od okova, stega, lažnih uverenja i pomamljenog ega. Pa tako i ja pustih moje ptice, razleteše se na sve strane. I onda među njima uočim jednu izdajničku. Razmahala se, svetli neonskom svetlošću kako ptice inače nemaju običaj i previja se od smeha. Sve se jednim krilom držeći za stomak, kao […]

Pusti svoje ptice neka lete

Lako je biti ponosan. Stvarno. Skupiš svoje pinklice, spakuješ ih u koferčić, koferčić stisneš ispod ruke, stisneš i usne, digneš glavu i ideš napred. Nije ti dobro, ali ne daš bilo kome da vidi. Ako smo nečemu brižljivo poučavani, onda je to bilo dostojanstvo. – Nemoj više da ga čekaš – govorio mi je moj […]

Izlizani snovi

Nedelja je jutro. Sluti se sunčan dan. U tišini koja prati jutro zvuci komšiluka su pojačani: čovek koji u daljini kašlje i taj kašalj se na momente smenjuje riganjem koje je tako duboko kao da se celokupna nepravda ovoga sveta skupila u njegovoj utrobi i on iz sve snage pokušava da je izbaci iz sebe. […]

1000 stranica života

U život stane mnogo toga. U život stane mnogo malih života. Jedan od tih malih života stao je u 1000 stranica koje sam ispisala. Pisanje je počelo sasvim bezazleno. Čitala sam o tome kako se mogu pokrenuti  kreativni potencijali i jedan od saveta je bio da se svakoga dana piše 1000 reči, najbolje ujutru. A […]

U centar

Da, da…. Mala provincijalka je učinila hulu na Krug Dvojke i doselila se u centar… A ko bi rekao? Bavila sam se ja već tim situacijama u jednom tekstu od pre, to sa ličnim zamenicama: ja, ti, on, mi, vi, oni i gde svako od nas (njih) pripada, ali osećam da je usled novih okolnosti […]