Istina je vrlo relativna stvar. Može da ima mnogo lica i da daje različite ukuse. Od gorkog do slatkog. Od kiselog do oporog. Pitanje je samo da li istinu treba tražiti po svaku cenu, ili treba ostati blažen u neznanju.

Ovog puta, istinu bih razmatrala iz ugla muško-ženskih odnosa. Sve nisam htela o tome, ali toliko pišu o raznoraznim istraživanjima na temu razlike među polovima, da ne mogu da ne kažem koju. Ispadne tako da on ne može da čita misli i da mora da mu se kaže. Možda i nacrta po potrebi. Pa onda, 99,5% (kako li su ovo izbrojali???) muškaraca ne želi da povredi svoju partnerku. A to što zevaju za svakom suknjom potpuno je prirodna stvar. Pa možda da i švrljnu tu i tamo. A kao argument navodi se sila hormona koji vedre i oblače. Ili pre svlače nego oblače. Dakle, drage moje ako je on skot, to je na naučnoj osnovi.

Nije da imam nešto protiv muškog roda. Nemam, stvarno. Samo sebi dopuštam mrvicu pristrasnosti. A kad se setim jedne priče od pre desetak godina, ta mrvica preraste u dobro parče.

Sećam se da sam se vraćala iz Beograda kome još nisam pripadala i u  autobusu sedela iza vozača. U jednom trenutku mu zazvoni telefon.

– Jaaaooo opet ova – reče on kondukteru tonom čoveka koji je taman prebirao po glavi da li je završio sve domaće zadatke koje mu je žena zadala, dok je švalerku, naravno, smestio u pripadajuću joj fioku do tamo nekog sledećeg puta. Međutim, kada se javio na telefon, glas mu se volšebno promenio.

– Ćaaaaooooo. Pa daaaaaaaa,  naaaaaaravno da mislim na tebe. Kada bi svaki put kada pomislim na tebe sa neba pala jedna zvezda, nebo bi ostalo bez zvezda….

Ja slušam, htela ne htela, pa ne mogu da verujem. Pa mi je u trenutku došlo da ga tako zveknem otpozadi, da se sve te zvezde vrate tamo odakle su pale i da ih izbroji sve do poslednje.

I sad je pitanje šta tu treba raditi sa istinom?? Razmišljam o toj ženi koja je zvala. Mogu da mislim kako se raspilavila nakon ove žvake sa zvezdama. I sigurno je drugarici oduševljeno pričala o tome, jao kako je voli!!!!. I garant joj ceo dan osmeh nije silazio sa lica. I stvarno se pitam, ima li ovde istina smisla? Važi li stvarno ono: bolje da te rastuži laž nego uteši istina? Ne bih rekla. Nego ‘ajde da se malo lažemo, u ime jednog dana koji će zbog te laži biti lepši. Pa kad su vrednosti već toliko ispretumbane, bar da ima neke vajde od toga.