O tome zašto i kako sam ponovo u Azerbejdžanu, možda neki drugi put. Ovog puta želim da vas upoznam sa mojom mladom koleginicom. Ime joj je Priyanka Kethavath, a došla je sa juga Indije kako bi se pridružila našem Medical timu u Chenot Palace Gabala. Upoznale smo se u maju 2024, ja sam zatim bila u Srbiji neko vreme, vratila se u Azerbejdžan i sada radimo zajedno. Pošto smo mnogo vremena provele u dugim razgovorima, poželela sam da neke od tema podelim ovde sa vama. Zapravo, baš to mi je i bila želja još iz dana kada sam bila srednjoškolka – da upoznam ljude iz raznih kultura, jer tako vidici postaju širi, a mi bogatiji. Dok sam živela u Emiratima, nisam imala tu priliku, zato što nisam radila. Ovde je sasvim drugačije jer sam došla zbog posla, našla se u internacionalnom radnom okruženju, što daje mnogo zanimljivog materijala za nove priče na ovom blogu.

Priyanka je veoma mlada, ima dvadeset šest godina, po profesiji je diplomirana dijetetičarka i već četiri godine radi u oblasti ishrane. Ono što želim da naglasim jeste da je prva ženska osoba iz svog sela koja ima univerzitetsko obrazovanje (završila je master studije) i prva koja je otišla u inostranstvo da radi. Napraviti takav iskorak u mladom dobu, a uz veoma tradicionalno i kulturološki specifično okruženje zaslužuje poštovanje.

 

Priyanka, mnogi mladi ljudi širom sveta požele da odu u Ameriku ili Zapadnu Evropu. Kako si odlučila da dođeš baš u Azerbejdžan?

 

—  Pre nego što sam došla u Azerbejdžan, radila sam u ajurvedskom wellness centru, u kojem se takođe sledio poseban režim ishrane – zasnovan na prosu¹, ali i životni stil, što je potpuno drugačije od onoga što sam ovde zatekla. Kao i mnogi mladi ljudi, razmišljala sam o preseljenju u SAD, ali nakon značajnih promena u mom životu odlučila sam da ipak ne idem tim putem. Kada su mi bivše kolege ukazale na otvoreno radno mesto u Azerbejdžanu, pročitala sam oglas i shvatila da se mnoge odgovornosti poklapaju sa mojim prethodnim iskustvom, pa sam pomislila — zašto da ne pokušam?

Ubediti porodicu nije bilo lako² — njihova zabrinutost je bila razumljiva — ali sam iskreno razgovarala sa njima o prilici koja se otvorila i koja se poklapa sa mojim ciljevima,  znanjem i veštinama. Na kraju su podržali moju odluku i danas sam tu. Potez je bio pravi: odgovara mi profesionalno, pri čemu sam dobila priliku za profesionalni i lični rast u novom kulturnom okruženju i neočekivanu mogućnost da proširim svoje vidike.

 

Reci nam nešto o Indiji. To je velika zemlja i obično se posmatra kao celina. Međutim, kao i u drugim zemljama, postoje značajne razlike između regiona, a posebno između  severne i južne Indije. Kako bi opisala te razlike?

 

— Iako Indija predstavlja celinu,  postoje jasne razlike između severnih i južnih regiona. Ove razlike se mogu videti u jeziku, hrani, kulturi, klimi i načinu života. 

Jezik

— Mnogi ljudi iz drugih zemalja misle da svi u Indiji govore samo hindi, jer je to naš nacionalni jezik. Međutim, u Indiji postoji više od 20 zvaničnih jezika priznatih od strane vlade.

U severnoj Indiji najčešće se govore indoarijski jezici kao što su hindi, pandžabi, bengalski i urdu.

U južnoj Indiji dominiraju dravidski jezici, među kojima su tamil, telugu, kannada i malajalam. Ovi jezici su po strukturi i poreklu veoma različiti od hindija.

Hrana

— Kuhinja severne Indije uglavnom se zasniva na pšenici. Često se jedu različite vrste ravnih hlebova kao što su chapati, naan i roti. Takođe je poznata po korišćenju mlečnih proizvoda i bogatih sosova, uz začine poput kima i korijandera.

Južnoindijska kuhinja je poznata po jelima od pirinča, kao što su dosa, idli i razni obroci na bazi pirinča. U ovoj kuhinji često se koriste kokos, tamarind, različiti chutney sosovi i sambar, kao i začini poput semena gorušice i listova karija.

Kultura i tradicija

— Postoje velike razlike i u festivalima, tradicionalnoj odeći, muzici i plesovima.

Severna Indija je poznata po festivalima kao što su Diwali i Holi, koji se često proslavljaju uz velika okupljanja. Žene često nose saree (sari nam je poznat, dugačka tkanina koja se omotava oko tela, nosi se uz bluzu i podsuknju), salwar kameez (komplet od tri dela: dugačka tunika, široke ili uske pantalone i šal – najudobnija i najpraktičnija odeća koja se nosi) ili lehenga (svečana odeća: dugačka, široka suknja, kratka bluza i šal), dok muškarci nose kurta-pyjama (muški tradicionalni komplet koji se sastoji od duge tunike i širokih ili uskih pantalona. Nosi se svakodnevno, ali i za svečane prilike) ili sherwani (muški svečani kaput koji se nosi preko tunike, a pravi se od luksuznih materijala sa bogatim vezom i ukrasima). Sever je takođe poznat po hindustanskoj klasičnoj muzici i plesovima poput Kathaka.

U južnoj Indiji važni festivali su Pongal i Onam, koji su usko povezani sa poljoprivredom i lokalnim tradicijama. Žene uglavnom nose saree u specifičnim regionalnim stilovima, dok muškarci tradicionalno nose veshti ili dhoti (tradicionalna odeća u obliku dugog komada tkanine koja se omotava oko struka i nogu bez šivenja, najčešće nošen na svečanim i verskim prilikama).  Ovaj region je poznat po karnatskoj muzici i plesovima kao što su Bharatanatyam i Kuchipudi.

Klima i geografija

— Razlike postoje i u klimi. Sever Indije ima izraženije vremenske ekstreme – veoma topla leta i hladne zime, posebno u oblastima blizu Himalaja.

Južna Indija ima tropsku klimu, sa stabilnijim temperaturama i više padavina zbog monsunskih kiša.

Geografski, sever karakterišu Himalaji i plodne ravnice, dok je jug poznat po obalama i planinskim odmaralištima.

Na kraju, iako je Indija jedna država, razlike između severa i juga su velike. Upravo te razlike čine Indiju bogatom i kulturno raznovrsnom zemljom.

Koja hrana se svakodnevno priprema u domaćinstvima regije iz koje dolaziš, a šta je specifično za praznike i proslave?

 

— U mom regionu svakodnevna hrana je veoma jednostavna, ali ukusna. Najčešće jedemo pirinač ili chapati i tu hranu spremamo kod kuće. Chapati ili roti se osim od pšenice, prave i od drugih žitarica poput jowara (sirak), bajre, ragija i drugih vrsta prosa. Uz to se jedu kari obroci od povrća – ponekad prženi, a ponekad u sosu. Često pripremamo i jela od sočiva kao što je dal, sa povrćem ili zelenim lisnatim povrćem i blagim začinima.

Još jedno popularno jelo je sambar – takođe na bazi sočiva, ali je aromatičnije i blago kiselkasto, jer se pravi sa povrćem, tamarindom i posebnim začinima.

Pored toga često pravimo i sveže chutney sosove od paradajza, raznog povrća, kokosa ili začinskog bilja poput mente i korijandera. Tu su i različiti kiseli dodaci od manga, limete ili povrća sa začinima i čili prahom, kao i jogurt.

Hrana možda nije previše fancy, ali je zdrava, zasitna i na njoj smo odrasli.

 

Tokom praznika i festivala hrana postaje pravi mali praznik sama po sebi. Porodice pripremaju veliki broj specijaliteta – aromatični pirinač poput Puli hora ili Pongal, bogate kari obroke od povrća ili mesa, razne grickalice kao što su murukku, boondhi, banana chips ili bajji ( ljuti, začinjeni, prženi zalogaji koji kao glavni sastojak imaju brašno od leblebije, uz dodatak drugih začina i bilja) kao i tradicionalne slatkiše poput laddoo, payasam ili halwa.

 

 

— Posebno bih izdvojila biryani³ – mirisno jelo od pirinča pripremljeno sa mariniranim mesom ili povrćem, začinima i šafranom, koje se često sprema za posebne prilike. Od slatkiša, tokom festivala često se spremaju tradicionalni Mysore Pak (slatkiš od brašna od leblebija, šećera i gija) i laddu (slatke kuglice od brašna i šećera).

Tokom festivalskih dana u kuhinji je veoma živo, a hrana se deli sa porodicom, prijateljima i komšijama. Ti obroci nisu samo hrana – oni okupljaju ljude i čine slavlje potpunim.

 

Šta je tvoja omiljena tradicionalna hrana?

 

— Jedno od omiljenih jela iz mog regiona je domaći pileći kari sa rotijem od sirka (jowar roti).

Volim ovo jelo jer je piletina mekana i bogatog ukusa, a kari ima savršenu kombinaciju začina – aromatičan je, ali nije pretežak. Roti napravljen od sirka je mek, hranljiv i savršeno se slaže sa karijem, pa je obrok i zdrav i veoma zasitan.

Takođe jako volim biryani. Toliko je ukusan da čak i sasvim običan dan može da se doživi kao mala proslava kada ga jedemo.

 

Bez koje hrane i začina ne možeš da zamisliš svoju kuhinju?

 

— Postoji nekoliko namirnica i začina bez kojih ne želim da ostanem.

Pre svega, tu su pirinač i sočivo – oni su osnova skoro svakog obroka koji pripremam.

Uvek imam i sveže zelene papričice, paradajz i luk, jer oni čine osnovu većine jela.

Što se tiče začina, neizostavni su kurkuma, pasta od đumbira i belog luka, kim, seme gorušice, čili i korijander u prahu. Oni daju aromu i dubinu skoro svakom jelu.

Takođe volim da imam garam masalu i listove karija za specijalna jela kao što su pileći kari ili sambar.

Iskreno, za mene kuhinja bez ovih osnovnih namirnica i začina ne bi mogla da stvori atmosferu doma.

 

 

Koliko se tvoja ishrana promenila preseljenjem u Azerbejdžan?

 

— Preseljenje u Azerbejdžan je svakako donelo neke promene u mojoj ishrani.

I dalje volim tradicionalnu indijsku hranu, ali sam se vremenom prilagodila i lokalnim jelima i ukusima.

Za doručak često jedem jaja sa hlebom i avokadom ili orašaste plodove i semenke. Za ručak najčešće biram meso sa svežim povrćem, što je vrlo uobičajeno u azerbejdžanskoj kuhinji.

Probala sam i lokalna jela kao što su plov, kebab i dolma, koja su zaista veoma ukusna i donela su mi potpuno novu perspektivu kada su u pitanju ukusi.

Ipak, trudim se da zadržim svoje zdrave navike – puno povrća, mahunarki i domaće hrane koju sama spremam. Tako da je to jedna lepa kombinacija novih iskustava i starih navika, pri čemu održavam balansiranu ishranu.

 

Preporuči nam jedno tradicionalno jelo, koje možemo da pripremimo kod kuće

 

— Ako bih trebala da preporučim jedno jelo koje svako može lako da napravi kod kuće, to bi definitivno bio biryani. Mnogo je lakše za pripremu nego što ljudi misle, aromatično je, ukusno i savršeno za poseban obrok ili opušten ručak tokom vikenda.

 

Recept:

Savršen odnos sastojaka (veoma važno!)

• Piletina: 500 grama
• Basmati pirinač: 2 šolje

Ovaj odnos piletine i pirinča daje najbolji balans ukusa i teksture.

Mariniranje piletine (Ključni korak)

Marinirajte piletinu najmanje 30 minuta (1–2 sata je još bolje)

Sastojci za marinadu:

• 500 g piletine (srednji komadi)
• ½ šolje gustog jogurta
• 2 kašičice paste od đumbira i belog luka
• 1 kašičica crvene mlevene paprike
• 1 kašičica korijander u prahu
• ½ kašičice kurkume
• 1½ kašičica biryani masale ili garam masale
• Dodati so prema ukusu
• 1 kašika soka od limuna
• Šaka seckane nane
• Šaka seckanog lista korijandera
• Prženi crni luk naseckan na polumesece

Dobro izmešajte da piletina bude lepo obložena. Ova marinada čini piletinu mekanom, sočnom i punom ukusa.

Priprema pirinča

• Operite 2 šolje basmati pirinča i potopite 20–30 minuta
• U vodu koju ste stavili da se kuva dodajte so – treba da bude blago slana, 1 – 2 lovorova lista i 3 – 4 cela začina (kardamom, karanfilić, cimet, zvezdasti anis) i malo gija.
• Kada voda sa začinima prokuva, dodati natapani pirinač i kuvati dok ne bude 70% gotov, zatim procedite i ostavite sa strane

Priprema piletine

1. U dubokoj šerpi zagrejte 3 kašike ulja ili gija
2. Dodajte 2 tanko isečena crna luka i pržite dok ne postanu zlatno smeđi
3. Dodajte mariniranu piletinu
4. Dinstajte na srednjoj vatri 10–12 minuta dok piletina skoro ne omekša i ulje ne počne da se odvaja
5. Dodajte malo vode da se piletina ne zalepi za dno posude

Kako slažete biryani:

1. Smanjite vatru
2. Ravnomerno rasporedite piletinu
3. Dodajte delimično kuvani pirinač preko
4. Pospite: prženim lukom, listovima nane i korijandera, 1–2 kašike toplog mleka (opciono, za aromu)
5. Poklopite dobro i kuvajte na tihoj vatri 15 minuta

Ovaj korak spaja sve ukuse — i tu nastaje magija.

 

Ako bi odabrala jedan savet za zdravlje i lepotu koji potiče iz tvoje zemlje, šta bi to bilo? Nešto što je dokazano efikasno, ali manje poznato

 

— Imam zaista dobar savet koji neverovatno dobro deluje i za zdravlje i za lepotu, ali o njemu se još uvek nedovoljno govori — to je mućkanje ulja (oil pulling) –  stara ajurvedska praksa u kojoj se ulje nekoliko minuta mućka u ustima, a zatim se ispljune.

Postupak:

• Uzmite 1 kašiku kokosovog ili susamovog ulja
• Mućkajte ga lagano u ustima 10–15 minuta (nemojte progutati)
• Ispljunite i isperite usta toplom vodom
• Radite ovo ujutru na prazan stomak

Zašto je efikasno:

• Pomaže u poboljšanju oralne higijene i smanjuje neprijatan zadah
• Podržava zdravlje desni i može smanjiti plak
• Mnogi ljudi primećuju čistiju kožu tokom vremena jer su oralno zdravlje i zdravlje kože povezani
• Potpuno je prirodno i bez hemikalija

(O mućkanju ulja sam pisala na svom drugom blogu, pa ako želite da pročitate više, pogledajte ovde.)

Još jedna jednostavna, ali moćna navika je korišćenje mlake vode sa začinima: Pijenje tople vode sa prstohvatom kurkume (i malo bibera) ili kima ujutru je uobičajena indijska navika.

Prednosti:

• Pomaže varenju i zdravlju creva
• Podržava prirodne procese detoksikacije
• Može smanjiti nadutost i poboljšati sjaj kože

Ove prakse su jednostavne, pristupačne i proverene vremenom, a lako se uklapaju u savremeni način života. Ključ je u doslednosti — male dnevne navike mogu napraviti veliku razliku tokom vremena.

 

Šta misliš, da li je nama, dijetetičarima, lakše ili teže po pitanju ishrane, u smislu da imamo znanje o ishrani, a izloženi smo istim iskušenjima kao i svi ostali?

 

— Biti dijetetičar je na neki način i lakše i teže u isto vreme.

Lakše je zato što mnogo znamo o ishrani. Razumemo kako telo funkcioniše, kako hrana utiče na zdravlje i znamo da se ravnoteža postiže kroz vreme, a ne kroz jedan obrok. Ovo znanje nam omogućava da donesemo informisane odluke kada biramo šta jedemo, ali i da ne paničimo ako se dogodi da nekada iskliznemo iz koloseka.

Sa druge strane, ponekad može biti i teže. Kada znate šta je zdravo, stalno je prisutna svest, nekad čak i  pritisak da uvek napravite pravilan izbor. Kada se bavite ovom profesijom tada uvek postoje očekivanja i od drugih, ali i nas samih da treba da jedemo savršeno pravilno. Međutim, znanje ne uklanja emotivno jedenje, stres ili umor. Mi smo i dalje samo ljudi, a hrana je neraskidivo povezana sa kulturom, zadovoljstvom, pa i osećajem utehe.

Zato posezanje za nečim što možda nije najzdravije ne znači da nismo dobri u svojoj profesiji. To samo pokazuje da na naše navike u ishrani utiče mnogo više faktora od same hrane. Štaviše, razumevanje ove složenosti čini nas boljim profesionalcima, jer nam omogućava da svojim klijentima pristupimo sa empatijom, a ne osuđivanjem.

Na kraju, biti dijetetičar ne znači jesti savršeno svaki dan. Radi se o razumevanju ravnoteže, fleksibilnosti i sposobnosti da se vratimo zdravim navikama bez osećaja krivice.

 

I za kraj: ti si na početku svog profesionalnog puta. Kakvi su tvoji planovi za budućnost?

 

— Da, tek sam na početku i uzbuđena sam zbog onoga što je ispred mene. Iako sam završila master studije u Indiji, planiram da se preselim u Veliku Britaniju radi daljeg školovanja kako bih produbila svoje znanje iz oblasti ishrane. Nakon završetka studija, želim da obezbedim poziciju u kojoj mogu steći kvalitetno praktično iskustvo i izgraditi profesionalne veštine. Na duži rok, volela bih da nastavim doktorske studije iz oblasti ishrane kako bih doprinela istraživanju i praksi zasnovanoj na dokazima. Na kraju, ako sve bude išlo dobro, nadam se da ću otvoriti sopstvenu kliniku za pružanje personalizovanih, naučno utemeljenih usluga iz oblasti ishrane i wellnessa. Znam da će za to biti potrebno vreme, posvećenost, fleksibilnost i naporan rad, ali sam odlučna da učim, napredujem i ostavim pozitivan uticaj na zdravlje ljudi.

Znajući Priyanku, uopšte ne sumnjam da će biti onako kako želi. Mogu samo reći da mi je veliko zadovoljstvo raditi sa njom. A nadam se da se i vama dopala priča o ovoj mladoj, inteligentnoj i ambicioznoj devojci.

Napomene:

1. Kod nas, kada kažemo proso, obično mislimo na jednu namirnicu. U Indiji se koristi mnogo raznih vrsta prosa, ima ih čak 8 ili 9 i razlike među njima se odnose na nutritivni sastav i dejstvo koje imaju na zdravlje. Neke vrste su bogate kalcijumom, neke gvožđem, a sve obiluju vlaknima.
2. Sećam se ovog perioda pre nego što je Priyanka došla kod nas. Bile smo na vezi putem WhatsApp-a i stizalo je mnogo pitanja i potpitanja o poslu i životu u Gabali, o bezbednosti, što je potpuno razumljivo ako uzmemo u obzir da se radi o devojci koja je mlada i koja dolazi sama.
3. Bila mi je simpatična priča o Chicken Biryani, jer sam se sa ovim jelom prvi put susrela u Emiratima. Mislim da svako od stranaca ko dođe tamo da živi zapamti Chicken Biryani. Zaista je ukusan.
4. Nastojale smo da odaberemo odgovarajuće fotografije, ali nismo uspele da pronađemo sve što nam je bilo važno, pa je nekoliko njih AI generisano – tek da dočaramo ono što je rečeno.