Nije da volim da vozim. Lepše mi je na mestu suvozača, tako mogu da vrtim glavu na sve strane koje mi se učine zanimljivim. Prolazeći tako kroz Al Ain, grad u srcu pustinje, dok smo čekali zeleno svetlo na semaforu pažnju mi skrene jedan mlad čovek koji je u ustima držao neki štapić i uporno ga vrteo dok je prelazio put. Pokreti koje je pravio najviše su podsećali na pokrete koje pravimo dok četkicom peremo zube.
– Šta radi on? – upitah mog muža ne ispuštajući iz vida neobičan prizor.
– Čisti zube, ima tih štapića na svakoj benzinskoj pumpi – odgovori moj dragi kao da je to najnormalnija stvar na svetu.
– Pa što to kući nije završio – rekoh ja više za sebe, već zamišljajući nekog našeg baju kako je krenuo kod devojke, pa svrati usput na pljeskavicu i onda na semaforu dok čeka zeleno, da ne gubi vreme, izvadi četkicu da uništi dokaze.
Na sledećoj benzinskoj kupili smo štapić da ja izbliza vidim kako to izgleda, pa sam po dolasku kući krenula u istraživanje, prvo po internetu da vidim kako se koristi, a onda i da probam. Blaženi internet.
Misvak ili sivak je štapić, tj. koren drveta El Arak (Salvadora persica) i koristi se kao štapić za žvakanje, tačnije za održavanje oralne higijene. Koliko je stara upotreba ovog sredstva govori podatak da su ga koristili još Vavilonci, pa Egipćani, Grci i Rimljani. U Evropi se već odavno ne koristi, ali je još uvek aktuelan u nekim delovima Afrike i Azije. Upotreba misvaka je karakteristična za Islam, posebno za vreme Ramadana kada se ne preporučuje korišćenje paste za zube. Na jednom mestu naišla sam na komentar čoveka koji kaže da odavno nije video nekog sa misvakom i da je to velika šteta jer bi njegova upotreba trebala da bude redovna praksa. Dakle, sasvim je normalno da se koristi u javnosti, pa što onda ne na semaforu. Kad malo bolje razmislim, bolje da čisti zube dok čeka da pređe na drugu stranu ulice, nego da gleda u mobilni telefon. Kad je to već normalno.
Ono što je najinteresantnije jeste činjenica da štapić stvarno liči na četkicu. Zapravo, kada se kupi to je štapić nepravilnog oblika dugačak petnaestak centimetara koji ne liči ni na šta. Da sam ga videla negde u prodavnici predstavu ne bih imala za šta služi. Kada se izvadi iz folije, omekša se u vodi, pa se skine kora sa nekih 2 cm i zatim žvaće sve dok vlakna unutar štapića ne počnu da se odvajaju obrazujući četkicu. Zatim se četkicom pređe preko zuba i desni čime se pospeši cirkulacija u desnima i lučenje pljuvačke. Osim što mehanički ukloni nečistoće, misvak ima i antiseptična svojstva. Naletela sam na jedno istraživanje rađeno u Saudijskoj Arabiji u kom se poredilo dejstvo četkice i paste u odnosu na misvak i naravno, prednost ima prirodna varijanta. Utvrđeno je da efikasno uklanja zubni kamenac i sprečava njegovo stvaranje, te da sprečava upalu desni i jača imuni sistem. Koristi se i kao sredstvo protiv pušenja. Inače, tradicionalno se veruje da poseduje 70 različitih zdravstvenih koristi, pa se osim belih i zdravih zuba može očekivati i bolje pamćenje, bolji apetit, izoštrenije čulo ukusa, izražajniji govor, čistiji glas i još dosta toga. Sadrži tanine, aromatična ulja, saponine, fluoride, silicijum, vitamin C, sve zajedno oko 19 komponenti koje čine da efekti budu takvi. Neko savetuje da se nakon upotrebe dobro ispere i da se ista četkica koristi još koji put jer sam sastav štapića je takav da deluje antibakterijski, dok neko upozorava da je ipak najbolje da se svaki put vrh sa četkicom iseče, pa da se pravi nova i tako sve dok se štapić ne potroši.
Palo mi je na pamet kako u nameri da se izbegnu hemikalije iz pasti za zube ljubitelji prirodnih rešenja posežu za raznim alternativama. Ja sam tako probala pastu sa glinom, ali moram priznati da mi nikako nije legla i da sam je samo par puta koristila, pa nastavila sa redovnom pastom. Misvak sam nakon obimnog istraživanja probala i shvatila koliko smo iskvareni jakim ukusima pasti i vodica, pa mi ovo sad deluje prilično bljutkasto. Međutim, osećaj nakon misvaka je sjajan – čista usta bez paste i četkice.
I da se za kraj vratim na momka sa početka priče, tj. sa semafora. Meni je njegovo ponašanje bilo čudno, a po svemu sudeći dečko se sasvim ponašao u skladu sa svojom verom i tradicijom. I to je u stvari ona lepota različitosti kojom se bogatimo. Kada bismo razlike koje su očigledne iskoristili kao mogućnost da naučimo nešto novo, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto za život.
