Mnogo su zanimljivi ti muško ženski odnosi. Da ne veruješ koliko su aktuelni bez obzira u kom se životnom dobu nalaziš. Prosto mi je merak da tu i tamo kažem koju na temu.

Ali ovo što sledi, nisam napisala ja. Napisao je Dejvid Beri, ali je buke teksta došao do izražaja zahvaljujući mom drugaru Goranu koji ga je preveo kako samo on to ume, a u duhu našeg jezika. Pa sam poželela da to pisanije postavim ovde, čisto da vidim hoće li se i vama dopasti kao meni.

Dakle, zamislite jedan Gugl Translejt (u ovom slučaju zvaćemo ga Rilejšnšip Translejt) u koji ubacite neki tekst na srpskom, a on prevede na mandarinski, jer to je ono što druga strana razume. I vi znate šta ste rekli, računate da će tako biti i prevedeno, ali mandarinski ne znate, pa ne možete da proverite. Oslonili ste se na program za prevod, nemajući pojma da li on funkcioniše kako treba. I vi unosite li unosite tekstove, izražavate se najbolje što možete, upotrebljavate najmaštovitije verbalne piruete, kad ono cvrc! Ukapirate da umesto mandarinskog, šta god da unesete, sa druge strane izlazi uputstvo za manuelno upravljanje vetrenjačama na tečnom donkihotovskom.

Tako nekako izgleda komunikacija između muškaraca i žena. I ona može da se opiše na nebrojeno mnogo načina, i svaki od njih da bude tačan i neko da se u njemu prepozna.

I ovde će, sigurna sam u to.

Dok Ona vozi vezu On je izgubljen u prenosu (Da ne kažemo prevodu)

Napisao Dejvid Beri

 

Suprotno onome što mnoge žene veruju, prilično je lako razviti dugoročnu, stabilnu, intimnu i uzajamno ispunjavajuću vezu sa primercima muškog roda. Naravno da taj muškarac mora da bude labrador retriver, ali shvatate da je to moguće. Sa ljudskim muškarcima je to isto izuzetno teško. A to je zbog toga što momci zapravo ne shvataju na šta žene misle pod gramatičko neodređenim pojmom “veza”.

Recimo da muškarac po imenu Đoka privlači ženu po imenu Elena. Pita je on tako da odu u bioskop; ona prihvata; dobro se provode. Nekoliko dana kasnije on joj predlaže da izađu na večeru negde i opet uživaju. I tako se dalje redovno viđaju, a nakon nekog vremena nijedno od njih više ne viđa druge ljude. Izlaze samo njih dvoje zajedno.

A onda, jedne letnje večeri, kada su se vozili kući, odjednom se Elena trgnula, i bez razmišljanja naglas rekla:

„Znaš li da nam je večeras tačno šest meseci od kako se viđamo?”

A onda su u mukloj svemirskoj tišini oboje dugo ćutali. Eleni se to činila neka vrlo glasna tišina. Sama u sebi misli: Bože, pitam se smeta li mu to što sam mu upravo rekla? Možda se on oseća sputan ovom našom vezom; možda misli da pokušavam da ga uguram u neku vrstu obaveza koje ne želi, ili nije siguran u to.

A Đoka razmišlja: Auuu, šest meseci…

A Elena razmišlja: Ali, ni ja nisam baš sigurna da li želim takvu vezu. Ponekad bih volela da imam malo više prostora i malo još dodatnog vremena da razmislim da li zaista želim da nastavimo dalje ovakvi kakvi jesmo, krećući se stabilno prema… Mislim, kuda mi to idemo? Hoćemo li samo nastaviti da se viđamo na ovom nivou intimnosti? Da li mi idemo ka braku? Prema deci? Ka zajedničkom životu? Da li sam spremna za taj nivo posvećenosti? Da li zaista poznajem ovu osobu?

A Đoka razmišlja: …pa, to znači da je to bilo… da vidimo… u februaru kada smo počeli da izlazimo, što je opet bilo odmah nakon što sam kupio auto od onog sumnjivog tipa, što znači… (hitro proverava brojač kilometara). … Auuuuuuu! Trebao sam već ulje da zamenim, bre…

A Elena razmišlja: Uznemiren je. Ćuti. Mogu to videti na njegovom licu. Možda ga razumem potpuno pogrešno? Ma, ne. Možda želi više od naše veze, više intimnosti, više posvećenosti; možda je osetio – čak pre nego što sam to i ja osetila – da imam neke rezerve o nama u budućnosti. Da, kladim se da je to – to. Zbog toga je toliko neodlučan sada da kaže bilo šta o svojim osećanjima. Plaši se da ću ga odbiti.

A Đoka razmišlja: A kada već menjam ulje nateraću ih u servisu da ponovo pogledaju menjač. Nije me briga šta kažu ti kreteni, još uvek ne radi kako treba. I bolje da ovaj put ne pokušavaju da krive hladnoću. Koje, bre, hladno vreme? Napolju je 40 stepeni, a ova kanta se pomera kao penzioner s išijasom u redu za penziju. Pa, platio sam tim nesposobnim lopovima celih 600 evra za to.

A Elena razmišlja: Ljut je. I ne krivim ga. I ja bih bila ljuta. Bože, osećam se tako krivom, eto, teram ga kroz sve ovo, ali ne mogu promeniti to kako se osećam. Samo nisam sigurna…”

A Đoka razmišlja: Verovatno će reći da taj ugrađeni polovni menjač ima samo 90-dnevnu garanciju. Upravo tako će reći, propalice bedne.

A Elena razmišlja: Možda sam previše idealista, čekam godinama da mi vitez dođe jašući na svom belom konju, a ja već sedim pored savršeno dobre osobe, osobe u kojoj uživam, osobe do koje mi je stalo, osobe koja se izgleda zaista brine za mene. Osoba koju boli duša sve zbog ove moje romantične fantazije iz mladalačkih dana o princu na belom konju.

A Đoka razmišlja: Garancija? Žele da im doplatim za dodatnu garanciju? Daću im garanciju. Uzeću im garanciju i zalepiću im…

“Đoko”, glasno kaže Elena.

“Molim?” kaže Đoka, prestrašen.

“Molim te, ne muči se ovako”, kaže ona, a oči su joj se počele puniti suzama. “Možda nikad ne bih smela… Oh, Bože, osećam se tako…” (Ona se rastuži, zaplače, zajeca.)

“Molim?” kaže bojažljivo Đoka.

“Ja sam takva budala”, jecala je Elena. “Mislim, eto znam da nema viteza. Stvarno to znam. Glupo je, jeste… Nema viteza, a nema ni konja.”

“Nema ni konja?” kaže Đoka nervozno stežući jače volan.

“Misliš da sam budala, zar ne?” kaže Elena.

“Ne!” kaže Đoka, radostan zato što napokon zna jedan tačan odgovor.

“Samo to… To je to što ja… treba mi malo vremena”, kaže Elena.

(Nastaje pauza od 15 sekundi dok Đoka razmišlja grozničavo što je brže mogao pokušavajući da nađe siguran odgovor. Napokon kaže ono što misli da će možda upaliti.)

“Dobro”, kaže on neuverljivo. (Elena, duboko dirnuta, nežno pomiluje njegovo rame.)

“Oh, Đoko, da li se i ti tako osećaš?” reče ona.

“Kako tako?” kaže Đoka.

“Tako u vezi vremena, prostora, tempa, razmišljanja…”, kaže Elena.

“Oh”, kaže Đoka.

“Da.” (Elena se okrene prema njemu i duboko ga pogleda u oči, izazivajući u njemu veliku nervozu zbog onoga što bi mogla reći sledeće, naročito ako to uključuje konja. Napokon, ona pušta glas.)

“Hvala ti, Đoko”, reče ona.

“Hvala tebi”, kaže nesigurno Đoka.

Zatim je vozi kući, i ona leže u svoj krevet, sukobljena, izmučena duša, i plače do zore.

Kada se Đoka vrati u stan, otvara kesu Čipi Čipsa, upali televizor i odmah se udubi u reprizu teniskog meča između dvojice Čileanaca za koje nikada pre nije čuo. Sićušan glas u dalekim udubljenjima njegove lobanje govorio mu je da se nešto veliko i važno događalo večeras tamo u automobilu, ali prilično je siguran da ne postoji način da on ikad shvati šta, pa zato zaključuje da je najbolje ako ne razmišlja više o tome.

Sledećeg dana Elena će nazvati najbližu prijateljicu, ili možda njih dve, i razgovaraće o ovoj situaciji šest sati. U sitna crevca analiziraće sve što je rekla i svaku stvar koju je on rekao (u realnom životu mi to ovako: da čujem sve, rekla ja, rek’o on) ponavljajući uvek sve iznova, istražujući svaku reč, pauzu, izraz i gest u očajničkoj potrazi za i najmanjim nijansama značenja, razmatrajući svaku moguću varijantu smislenosti. One će nastaviti da raspravljaju o ovoj temi danima, nedeljama, možda i mesecima, nikada ne donoseći definitivne zaključke, ali i nikada im neće dosaditi da to ponovo pretresu od početka.

U međuvremenu, Đoka će jednog dana, dok igra basket sa jednim prijateljem koji je dobar i sa Elenom, napraviti u jednom trenutku pauzu pre nego što ubaci loptu u igru, namrštiti se i reći:

“Pero, da li je Elena ikad imala konja?”

Ovde ne govorimo o različitim talasnim dužinama. Govorimo o različitim planetima u potpuno različitim solarnim sistemima. Elena ne može da komunicira sa Đokom o njihovoj vezi bolje od načina kako bi igrala šah sa nekom patkom u parku. Jer ukupna suma Đokinih razmišljanja o ovoj konkretnoj temi je sledeća:

– A?

 

Ali jednostavna Ideja je da ako ste žena i uz to želite da imate uspešnu vezu sa nekim muškarcem, onda savet broj 1 koji treba da utuvite zauvek je:

1. Nikada ne pretpostavljajte da momak shvata da ste vi i on u emotivnoj vezi. Tip to neće shvatiti sam. Tu Ideju morate usaditi u njegov mozak tako što ćete u svakodnevnom razgovoru s njim ili u bilo kom drugom obliku smislene komunikacije neprestano ga snabdevati suptilnim podsećanjima na nju, kao što su na primer:

– Đoko, da li bi mi mogao dodati biber zato što smo nas dvoje u vezi?

– Probudi se, Đoko! U dnevnoj sobi je provalnik i mi smo u vezi! Mislim, ti i ja.

– Dobra vest, Đoko! Ginekolog kaže da ćemo imati četvrto dete što će nam poslužiti kao još jedan pokazatelj da smo ti i ja u vezi!

– Đoko, s obzirom da ovaj avion pada i verovatno imamo još samo minut života, želim da znaš da smo imali predivne 53 godine braka, što očigledno predstavlja vezu.

Nikada ne odustajte, žene. N.I.K.A.D.A. Neumoljivo, bezobzirno, ponavljajte i ponovljajte opet, ovako i onako, i vremenom će ta ideja početi da prodire u mozak tog momka. Jednog dana možda će i on sam početi da razmišlja o tome. Razgovaraće tako jednom sa nekim drugarima o ženama i on će, neočekivano, reći: “Elena i ja, imamo, hm … Imamo, ahhh… Mi… Imamo, izgleda, tako, ovaj, neku, mislim, stvarčicu.” I on će savršeno iskreno to misliti.

   Sledeći savet za unapređenje veze je:

2. Ne očekujte da se muškarac ishitreno obaveže. Pod “žurbom” mislim “tokom vašeg života”. Momci izuzetno oklevaju da se obavežu. To je zato što se nikad ne osećaju spremnim. “Žao mi je”, muškarci uvek poručuju ženama, “ali jednostavno nisam spreman da se obavežem.”

Momci su u perpetualnom stanju nespremnosti. Da su muškarci praseće pečenje, mogle biste da ih za 1. maj stavite u rernu i to na 240 stepeni, ali, avaj, badava, jer još uvek ne bi bili spremni na vreme ni za Novu godinu.

***************************************************************************************************************************

I tako, dok vam pogled budno motri na rernu da pečenje ne zagori, nešto mi pade na pamet. Stvarno bi bilo super da smisle neki Rilejšnšip Translejt koji će sa lakoćom bogate ženske misaone sadržaje da pretoče u jednostavne rečenice razumljive muškarcima. Ali dok to ne smisle, ostaje nam da se snalazimo u zamršenoj komunikaciji koja se neprestano klacka između beskrajnog procesuiranja, kao kad u GPS ubacite adresu na drugom kraju planete (žene) i jednostavne mape u kojoj je razmak između tačke A i tačke B ravna linija koja označava najkraće rastojanje (muškarci). I nekad ozbiljno, ali baš ozbiljno pomislim da je upravo ta različitost zbog koje nastaju bagovi u komunikaciji i najsnažniji generator privlačnosti. Jer sve dok su odgovori kao prazne linije koje čekaju da budu popunjene sadržajem, pa možeš da pišeš šta hoćeš, stvara se tenzija, naboj, mogućnost, ideja, iluzija….

Vidi se da sam žena.

I na kraju da kažem. Svi moji pokušaji da nađem viteza na belom konju su propali.

Na fotografiju za ovaj post mislim.

A na šta ste vi pomislili ???!!!

Stvarno sam se potrudila, međutim ili sam nailazila na konje bez viteza, ili na žabe sa krunom, pa kapiram da je to mitsko biće naprosto odlučilo da se ne pojavi. Bar ne na mom blogu. Zato sam posegnula za ovim zlaćanim vitezom koji je verovatno negde neki spomenik u nekom gradu u kome nisam bila, jer mi se lepo uklopio u temu.  I sve tako blještav podseća da će vitez na belom konju zauvek biti živ u suštini ženske prirode, makar u onom najdubljem kutku podsvesti, nepriznat i željen u isto vreme. I dok čekamo da se napredne tehnologije obogate jednim čestitim Rilejšnšip Translejtom, ostaje nam da se i dalje služimo ovim što završi na Don Kihotu i vetrenjačama. I kakvi god da smo skeptici, u svoj toj igri prevođenja-zavođenja jedni bez drugih ne bivamo. Nije da se savršeno razumemo, ali se opet nekako skockamo tako da kad dune pravi vetar, pa se vetrenjače pokrenu, stvorimo takvu snagu koja se može pripisati jedino neobičnoj konstelaciji planeta iz potpuno različitih solarnih sistema.