–  O čemu ti sa njom pričaš?

Ovo pitanje postavila je drugarica dečku sa kojim sam se zabavljala kad sam imala nekih 16 godina i koji je od mene bio stariji nekih 6-7. Iz njene perspektive bila sam klinka sa kojom nema šta da se priča. Sećam se koliko me je taj komentar povredio. Pa nije čudno, imala sam sweet sixteen, ali nisam bila svesna ovog sweet. Nerviralo me je što me gledaju kao klinku, a malo me je nerviralo i što jesam bila klinka.

Brzo ću da premotam traku nekih 35 godina unapred. Zvoni mi telefon, zove me jedan drugar preko fejsbuka i u pitanju je video poziv. Ja usred spremanja ručka, u kućnoj varijanti sa sve naočarima, opušteno se javljam, kad sa druge strane nepoznat sed muškarac mojih godina, možda nešto stariji i potpuno se zbunim. Tek čujem:

– Ko me ovo gleda?

Tu ja počnem da se smejem, ukapiram da sam neplanski upala u poziv, jer sam greškom pozvana u razgovor. Lik nastavlja:

– Smeje se. Neka tetka.

E tu sam prestala da se smejem. Samo sam gledala da što pre nađem to mesto na ekranu na kome se prekida veza.

Al’ me žacnulo.  Reakcija je bila instinktivna, tipično ženska. Da je to rekao neki klinac, uopšte me ne bi dotaklo. Ali rekao je neko ko ima godina najmanje kao ja. Na onaj grub i nepristojan način na koji muškarci komentarišu žene između sebe, samo što je ovo bilo da ja čujem. I razmišljajući o ovom „incidentu“ setila sam se onog komentara sa početka ove priče i shvatim da tu nešto odmah treba preduzeti i ne ostavljati za posle. Selfkoučing na licu mesta, po hitnom postupku. Upitala sam sebe: zar nije u pitanju ista stvar? Pa nisam volela svoje godine sa 16, zar će ove sad da mi smetaju?  Hoću li reagovati na isti način nakon ovoliko godina?

Pa naravno da neću, bio je odgovor i vrlo jasan dogovor sa samom sobom.

Kada sam kasnije prepričavala situaciju mojoj Sneži, ona se smejala iz sveg glasa:

– Imala si sreće, mogao te nazvati i babom!

Već sutradan to je postala naša interna šala, a posle nekoliko dana sam shvatila da je ceo događaj imao vrlo poučnu pozadinu i poželela sam da napišem ovaj tekst za sve žene koje su u mojim godina, a same, kao ja, i koje počinju da svoje godine doživljavaju kao pretnju. Žene koje će same sebe doživeti kao „tetke“. Jer, na sve strane su pedesetogodišnjaci u društvu mladih žena, pa dame u zrelijem dobu počinju da se osećaju ugroženima zbog toga. A ne bi trebalo i to ću obrazložiti.

 

Princeza i kraljica

A da bih lakše objasnila, prizvaću u pomoć arhetipove. Arhetipovi su potpuno vanvremenske strukture ljudskog postojanja i ljudske psihe. Oni su postojali pre nas, postojaće i onda kada mi odemo. Kraljica, kralj, junak, žrtva, dete, majka, ljubavnica, svetac, grešnik… Ima ih mnogo. U ovoj našoj priči važni su arhetipovi princeze/kraljice i princa/kralja, jer svi prođemo taj razvojni put. I ni jedna faza tog puta nije loša, to je prirodni proces, samo kroz njega prolazimo na različite načine i nekad se u tom procesu malo zaglavimo.

Od rođenja pa negde do tridesete godine, žena je princeza. Ona još uvek nije potpuno svesna toga ko je i potrebno joj je vreme da bi to shvatila. Princeza želi da bude viđena, primećena, potvrđena spolja. I to je sasvim u redu, jer još uvek istražuje ko je u stvari, istražuje svoje darove i svoje mesto u ovom svetu. Princezi je potrebno da bude spašena, da zna da je ok, da je lepa i dopadljiva.

Kada žena pređe tridesetu, pa do četrdesete, ona je kasna princeza ili kraljica na obuci. U to vreme žena počinje da primećuje da ne treba toliko kritički sebe da posmatra, shvata i ne opeterećuje se detaljima sa kojima se do juče opterećivala. Ima više samopouzdanja, razume da negativan samogovor i toksične misli ne rade za njeno dobro. Žena tada uči da prepoznaje svoje mesto u ovom svetu, svoju istinsku vrednost i počinje da biva rana kraljica. Kada stigne do pedesete ona je već prigrlila svoje kraljevstvo.

Kraljica zna, vidi, ona drži svoje kraljevstvo sigurnim. Poštovana je, slavljena, ona služi. Kraljica odlično poznaje svoju žensku prirodu,  zna da je tu da daje, da voli, neguje, hrani, poučava. Kraljica je potpuno prisutna u svom telu koje prihvata, nije ograničena kulturom u vezi svoje senzualnosti, seksualnosti ili duhovnosti. Bez obzira o kom domenu života se radi, ličnom, profesionalnom, porodici, ona je naprosto kraljica. Ne sledi pravila koja su joj nametnuli drugi, ona sledi svoju intuiciju, znanje i svesna je moći koju ima.

I sve je tako kada proces teče prirodnim tokom. Problem nastane kada se žena zaglavi u periodu princeze, a realno je uveliko u dobu kraljice. Tada počinje da pati. Tada na sve načine želi da sačuva mladost, lepotu, troši ogromnu energiju na ono što je vidljivo, na ono što će potvrditi drugi. Ova princeza naprosto nije uspešno prešla u doba kraljice. To što sam se ja žacnula, pa preduzela selfkoučing na licu mesta je upravo zato što znam ovu priču (koja je deo mog obožavanog treninga iz psihologije ishrane) i što sam odmah sa sobom trebala da raščistim da li je sve na svom mestu i kako treba da bude. I opomenulo me da je sigurno mnogo žena koje će se ovde prepoznati.

Princ i kralj

Sa muškarcima je slično, pa opet drugačije. Prinčevi su negde do 35. godine (sorry muški, kod vas sazrevanje malo duže traje). U fazi princa, muškarac je sav u istraživanju, eksperimentiše, on rasipa svoju moć, ne uvek na odgovoran način. On ima utisak da je besmrtan, on želi, hoće, on ispituje šta znači sva ta energija, odakle ta želja, ta glad, hoće moć, slavu, novac. Zbog toga prinčevi idu u rat, bore se, osvajaju.  Princ želi da istraži pobede ovog sveta i sva dobra koja mu taj svet daje. Princ još uvek nema potpuno razumevanje da je kao muškarac tu da bi služio. Neki prinčevi imaju snažno razvijenu etiku, moral i vrednosti, oni slede kod. Kada princ nema kod,  kada nema vođstvo mentora, starijeg i mudrijeg ko ga upućuje, ili vođstvo ideje, on može postati opasan.

Muškarac između 35. i 45. je kralj na obuci. Do pedesete, muškarac treba da bude na sigurnom kraljevskom koloseku. Kralj služi svom kraljevstvu, on sledi uzvišene zakone, daje svoj život za kraljevstvo, on postavlja pravila i služi im u isto vreme na častan i moćan način. Međutim, desi se da se i muškarac zaglavi, pa ostane u fazi princa, a uveliko je u dobu kada bi trebao da bude kralj. Između ostalog, njega ćemo prepoznati po tome što pored sebe ima – princezu. Logično – tražimo sebi para prema nivou zrelosti. I ovde ima mnogo kombinacija, ali kada bih krenula u detalje, post bi postao neopravdano dug. Sad mi je u fokusu moja ženska generacija kojoj želim da kažem da je u najboljem dobu!

Sigurna u svom kraljevstvu

A sad da se vratim na poentu priče i zašto kažem da žene u zrelijem dobu ne treba da se osećaju ugroženim.  Ako je žena uspešno napravila tranziciju od princeze u kraljicu i ako se nalazi u dobu od pedeset i više, a sama je, njoj definitivno nije potreban ostareli princ. Zbog toga zrela žena nikada ne treba da se plaši mlađih žena, a ni svojih godina. Ona je tu da pouči princeze, ni slučajno da ih doživi kao konkurenciju. Kraljici treba kralj. Onaj koji je svestan šta znače dva udružena kraljevstva i koliko iskustva, znanja, razumevanja, samosvesti, autentičnosti i stabilnosti kraljica donosi sa sobom.  Mislim da zrela žena ne treba da pristane na manje od toga, koliko god da je sama. Jer, čak i ako tako ostane, ona ima svoje sigurno mesto, svoje kraljevstvo kojim suvereno vlada.

I mislim da je za ženu mnogo važnije da uspešno pređe ovaj razvojni put i dođe do svog kraljevstva, nego da ostane zaglavljena u matrici u kojoj će dopustiti da njenu vrednost procenjuje neko drugi, a ona na tu procenu pristane. Svaki period u životu nosi svoje prednosti, a jedna od najvećih prednosti zrelog doba jeste što najzad znaš šta je stvarno važno i znaš da postaviš sebe u odnosu na to što jeste važno. Naprosto sve dođe na svoje mesto i potpuno sam sigurna da će kraljice koje ovo čitaju tačno znati o čemu pričam. A i kraljevi. I ko se tu razume, e to je onda pravo razumevanje i odlična osnova za udruživanje dva kraljevstva.

Zašto bi pristajale na manje od tako moćne kombinacije?