Kada bi neko ispred mene stavio beli luk, ulje, limunov sok, belance i so i rekao mi da od toga napravim savršenstvo pomislila bih na tri stvari:

– Da je u pitanju neki preliv za salatu, ali mi se ne uklapa belance.

– Može biti da je pronađeno novo magično prirodno sredstvo za čišćenje u domaćinstvu, ali nema sode bikarbone pa tako otpada i to jer magija dolazi isključivo sa NaHCO3

– Čudesni melem protiv peruti, ali zašto slan?

Da nema Libanaca i njihove bezobrazno ukusne kuhinje vrtela bih se ja između ove tri mogućnosti i na kraju se verovatno priklonila pouzdanoj tehnici poznatoj kao eci-peci-pec. Oni su mi oči otvorili, a ko jednom proba sos od belog luka sa odobravanjem će reći da se to parče užitka sasvim komotno može nazvati savršenstvom.

Žuto i gorko

Iako se odavno spremam da spremam ovaj sos, tek sad sam se odvažila da ga napravim zbog fame koja vlada oko njega, da lako može da ne uspe. Otprilike kao disertacije na temu kako uspešno ispeći krofnice za princes krofne. Pregledala sam sajtove, tutorijale i zaključila da u najgorem slučaju sve mogu da bacim u kantu za otpatke, ali da zbog onog dela mogućnosti da mi uspe vredi probati. U nameri da izbegnem obično biljno prerađeno ulje, upotrebila sam ekstra devičansko maslinovo, znajući da neću dobiti onu tipično snežno belu boju, ali sam žrtvovala estetiku na račun zdravije opcije. Greška. Ljudi su lepo upozorili da se maslinovo ulje ne koristi jer će sos biti gorak. I stvarno je bio. Gorak i žut. Ni blizu onome što sam očekivala.

Rešena da istrajem krenula sam ispočetka, ovog puta sa običnim uljem koje u kući držim samo za hitne slučajeve poput ovog. Od svih recepata koje sam našla izvela sam aritmetičku sredinu, dohvatila se miksera i krenula u akciju. Fora je potpuno ista kao kod majoneza: svi sastojci treba da budu sobne temperature, naizmenično se dodaju ulje i limunov sok. Belance ne mora obavezno da se stavi, ali ono da sosu neku finu teksturu i čini mi se da malo razblaži jak ukus belog luka. Iako se iskusni kunu u štapni mikser, vešti to završe u električnom secku, ja sam se odlučila za običan ručni mikser jer mi majonez sa njime uglavnom nikad ne omane. Kako mikser ne može lepo da usitni beli luk, prvo sam ga protisnula kroz presu, a onda miksala sa solju dok se nije fino ujednačilo. I sledi par kapi ulja, pa par kapi limunovog soka. Kako vreme odmiče, količine ulja i limunovog soka lagano mogu da se povećavaju, ali oprezno. Zabolela me ruka, razmišljala sam o tome koliko je taj mikser uopšte dobar i da li će da mi crkne dok se ja ovako zdušno trudim, ali akcija je uspešno izvedena do kraja. U samom finišu ubacila sam belance i na kraju je izgledalo baš onako kao u libanskom restoranu iz komšiluka.

Sos od belog luka

Za ovaj gastro eksperiment trebalo mi je:

5 čenova belog luka

200ml ulja

Sok od jednog manjeg limuna

Pola kašičice soli (koristim himalajsku)

Jedno sveže belance

Ovo belance može da bude problem kod kupovnih jaja, pa ko nema domaća ili organska, slobodno može da ga izbaci. I bez njega će da ispadne sasvim ok. Belance bude vrlo korisno ako sos ostane redak, pa ga naknadno zgusne. Ako baš hoćete da ga izbegnete, a ne znate šta ćete sa belom tečnošću koja se ljulja sa jedne na drugu stranu posude, ubacite malo ledeno hladne vode. Kažu da pomaže. A ako baš i to ne pomogne, iskoristite ga kao premaz za stare kriške hleba i zapecite to u rerni. Fenomenalno je. Tako sam iskoristila deo onog sosa od maslinovog ulja i bilo je opako dobro. Drugi deo sam upotrebila kao marinadu za pileće grudi. Ne treba da pričam da je i to ispalo super. Treći deo sam koji dan kasnije (ovde nisam stavljala belance pa može da stoji u frižideru malo duže) iskoristila tako što sam mu dodala još malo maslinovog ulja, malo senfa, aleve paprike, soli i bibera. U ljusci kuvan krompir sam zatim isekla na deblje kriške, pa ih uvalila u ovu smesu i dobro izmešala. Zapečeno u rerni, savršeno. Ne znam samo odakle mi ideja da će bilo šta da završi u kanti za otpatke.

A uspeli sos smo smazali uz pečeno pilence. Doduše, iz dva pokušaja u dva dana jer bi odjednom bilo stvarno mnogo. Nisam od onih koji broje kalorije na komad, ali u ovoj količini koju sam spremila nalazi se otprilike onoliko kalorija koliko meni treba za ceo dan, bez išta drugo da pojedem, tako da oprezno, jer se čovek lako zanese.

Sos od belog luka Libanci obično služe uz roštilj i neke njihove specijalitete sa mesom, ali sasvim lepo ide i uz povrće, čak i kao preliv za salatu, pa ona prva tačka sa početka posta i ima smisla. Jedina mana je što posle beli luk isparava kroz svaku poru na telu, ali onima koji vole beli luk to neće smetati. Onima pored njih, ako smeta, neka se priključe pa probaju. Neće se pokajati.

Najzad da opravdam naziv bloga.