Kako su divni ovi programi za obradu fotografija! Tako dobro odrađuju stvari da ja, na primer, sa svojih 41 na slici u indeksu stvarno mogu da prođem kao student, pošto sam propisno propuštena kroz fotošop. Pa onda ovaj Instagram -možemo svi da se igramo umetnika bez straha da ćemo biti optuženi za kič. Ali, ništa od toga nije ni prići onome što rade kamere MUP-a kad se slikaš za ličnu ili za pasoš. Svako ko želi u ovoj Zemlji Izneverenih Očekivanja I Propuštenih Prilika ima šansu da bude model, da pozira i time pruži svoje učešće u ovom zadivljujćem  pravcu savremene fotografije.

Iako sam načula priče na ovu temu, danas sam se lično uverila. Pošto sam najzad dočekala da se redovi za dokumenta smanje (jer u njima tradicionalno ne učestvujem, o čemu god da se radi), otišla sam po pasoš i ličnu. Pasoš mi treba jer mi je stari istekao, a lična jer sam je jednom prilikom pre 5-6 godina oprala zajedno sa torbom. Posle toga se slova lepo vide, ali sam na slici kao Frankeštajnova mlada, pa sam se silno zabavljala svaki put kada bi mi neka šalterska službenica zatražila ličnu kartu gledajući joj izraz lica kad je otvori. Kako nema smisla da plašim nedužne ljude, rešim ja da promenim i ličnu. Posle samo 5-6 godina. I tako danas ja sva srećna odem po nova dokumenta. Čim sam izašla iz zgrade MUP-a, pogledam brže-bolje pasoš da vidim kako sam ispala. Kako ga otvorih, a nepoznata starija žena sa slike me u momentu preseče pogledom da stadoh kao ukopana. Fotografija crno-bela, sa licem na kome se, doduše, može razaznati gde su oči, gde nos, a gde usta, ali koja nesumnjivo odaje utisak očajne (srpske) domaćice. Što na pasošu, nego što i na ličnoj, samo malo skromnijih dimenzija, što katastrofu podiže na kvadrat. Naspram ove fotke, ona Frankeštajnska iz oprane lične dođe mi kao Mona Liza. I onda se setim tih drugih komentara u vezi ovih MUP-ovih fotografskih bravura. Moja prijateljica čak veruje da je svrha takvih fotografija da se lakše razaznaju karakteristične konture lica. Iskreno, ja ne bih rekla da su razlozi toliko dubokoumni, više mi sve to liči na valjanje jeftine opreme gde se neko lepo ugradio. Šta god da je razlog, sasvim sam sigurna da će me na svakoj granici koju budem prelazila tražiti u onom crnom tefterčetu (koji je sad verovatno prebačen u digitalnu formu) kao personu koja može da ugrozi nacionalnu bezbednost. A u stvari uopšte neće ukapirati da se kod nas razvija novi pravac u fotografiji i da iza tako ozbiljnog projekta stoji država lično.

Kada sam došla kući, uzela sam stara dva pasoša i malo gledala razliku. Na najstarijem, ja najmlađa i najlepša. Na onom srednjem nešto nisam spavala prethodne noći pa sam malo mrgodna. A na ovom, k’o Pokojna Mileva. Još samo da počnu da mi stižu SMS-ovi od Ejmi.