Žena koja nema decu ne ide na trudničko i porodiljsko bolovanje. Ne ide na roditeljske sastanke, a umesto dečjeg slavi svoj rođendan, koji god da je po redu. Žena koja nema decu nije na novogodišnjem spisku za paketiće kod svog poslodavca i ne poznaje aktuelne junake iz crtanih filmova. Često će se prepoznati po pogledu koji odluta u trenutku dok mame u njenom društvu razmenjuju proverene domaće recepte za lekove protiv temperature.
Za nju će reći da se „nije ostvarila kao žena“.
Nije tačno.
Žena može da se ostvari na nebrojeno mnogo načina. Majčinstvo je tek jedan od njih, iako veoma važan. Pa ipak, sve je veći broj žena kojima nije dato da budu majke. Njih će uvek povrediti konstatacija da se “nisu ostvarile kao žene”. I dok posmatram mnoge majke koje nisu svesne svog majčinstva obavljajući sve majčinske dužnosti, ne mogu a da ne pomislim na sve one majke u pokušaju čiji se snovi završavaju jednom crtom na testu za trudnoću. Mogu li one da budu potpuno ostvarene kao žene? Mogu, ako shvate da ako nemaju decu, imaju život. U taj život može stati nebrojeno mnogo dobrih stvari.
Žena bez dece ima svoj put, samo njen. On ima neku drugačiju svrhu od prostog produženja vrste i tu svrhu treba da traži. To je njen cilj.
Ja nemam decu. Ali sam odlučila da taj nedostatak pretvorim u svoju prednost. Odluke donosim bez kompromisa, jer odgovornost imam samo za sebe. Slobodno vreme popunjavam svim onim što volim, a volim mnogo toga. Nisku bisera mojih iskustava čine perlice sastavljene od muzike, knjiga, pisanja, pletenja, gajenja cveća, baštovanstva, pravljenja nakita i studiranja u petoj deceniji. I još mnogo toga.
I bezmerno mogu da volim decu koja nisu moja.
I potpuno se osećam ostvarenom ženom.
Imam decu, ali po ovom pitanju mislim isto kao autorka.
Ovo je bilo lepo čuti.
Ljude koji su sposobni da svojom ljubavlju usrece svu decu kao da su njihova, bilo cije dete volece kao svoje bioloske roditelje… Zato si ti Aleksandra i te kako ostvarena zena i sa tako divnim i plemenitim osecanjima rodjena da izmedju ostalog budes roditelj i moga deteta. Tvoja intimna prica najbolji je primer i podrska onima koji tragaju za svojom svrhom i zato hvala u ime svih nas…
Iskreno se zahvaljujem na ovim divnim rečima. Često žene koje ne mogu imati decu toliko pate da ne spoznaju sve ono lepo što nose u sebi i što mogu da pruže svetu oko sebe. I zaista, potraga za svrhom je neophodna, jer kad se do nje jednom stigne otvara se potpuno nova perspektiva i dobiju se dugo čekani odgovori na mnoga pitanja.
Kao mama ( mada neplanirano) mogu reci da je moja devojcica nesto nejlepse sto mi se moglo desiti u zivotu.
Ali bih svakako da se nije desila pronasla druge najdivnije stvari.Vazno je tragati i umeti videti oko sebe ,a naravno prvo u sebe.Odlican tekst Aleksandra
Hvala Dzoli. Nekako mislim da u životu uvek treba da se okrenemo ka onome što imamo i da vidimo šta možemo da uradimo sa tim. A možemo mnogo toga. Ako smo okrenuti onome što nemamo, to može doneti mnogo patnje.