U ovom izmešanom svetu mašte i zbilje kada se likovi iz svakodnevnog života sele na TV ekrane kroz bizarne rijalitije, a likovi sa TV ekrana postaju kao članovi porodice, došlo je do još jedne zamene teza, ovog puta kroz usluge jednog domišljatog preduzetnika.
Kada sam danas u Blicu letimično pogledala tekst o reporteru koji je po zadatku postao “muž na iznajmljivanje” u momentu mi je kroz glavu prošla misao da opet počinje neki TV šou o događaju koji je inspirisan ne samo stvarnim likovima, već stvarni likovi i učestvuju u njemu. Međutim, tu mi se nešto reporter nije uklapao, pa pogledah pomnije o čemu se radi. I eto o čemu se radi. U Beogradu može da se iznajmi muž. Za čudnije rentiranje ne čuh još od vremena “Nacionalne klase” i Mileta koji je iznajmljivao bolestan bubreg po potrebi drugovima kad je trebalo da izbegnu vojsku. Dakle, reporter je ispričao svoje iskustvo: iznajmila ga je uspešna poslovna žena kako bi joj spremio večeru za gosta sa kojim bi da se smuva, ali ne zna kako. Pa k’o veli, put do muškog srca je najsigurniji preko stomaka. To što će malo prečicom preko iznajmljenog muža-kuvara, nema veze, nije žena tek tako uspešna, ume da se snađe pa da čoveka dočeka domaća hrana kada je već rekao da voli. Večera je spremna, “muž” se izgubio pristojno i na vreme, da ne smeta. I mi ne znamo kako je prošao ostatak večeri, kakav utisak je na gosta ostavila teletina sa narom i da li je dama bila zadovoljna rentiranim mužem. Ali, znamo da je sada, nama solo ženama omogućeno da budemo malo tu i tamo udate, na sat-dva, ili već koliko treba. Čuvena rečenica okorelih neženja “zašto da kupuju knjigu kada mogu da je iznajme u biblioteci” sada je dobila adekvatnu repliku. Molim lepo.
Ali nešto me tu muči. Svako ko ozbiljno planira da radi neki posao trebalo bi prvo da uradi ispitivanje tržišta. A ako je ovaj baja sa novim biznisom to i uradio znači da su muževi ozbiljno deficitarni. Valjda je zbog toga i usledilo pitanje spomenute dame V.D. mužu: Šta je to sa današnjim muškarcima? I ono što mene najviše brine jeste to da su mnoge žene zaista uverene da se nešto desilo sa muškarcima. A nije. Samo su ukapirali da više ne moraju da se trude. I zašto bi? Pa žene su te koje se trude i za sebe i za njih. Dokazale su da sve mogu same. Nisu bespomoćne. I previše su dostupne. Sasvim dovoljno da njihov poriv za osvajanjem atrofira. Kao kad redovno hraniš mačku pa ona zaboravi kako se love miševi. I onda na kraju dođemo do tačke kad se do muža teško može prirodnim putem.
Ne znam kako će se priča sa veštim i kućnim poslovima vičnim muškarcima koji se iznajmljuju razvijati. Možda uvedu i sektor za udate žene čiji su muževi ionako beskorisni, pa se i one ogrebu za koju popravku slavine ili usisivača. Ali ako biznis opasno krene da se razvija, moraće da se stavi prst na čelo i razmisli: krajnje je vreme da se muški rod spase propasti. I opet, to će moći samo – žene. Tako što će da ih puste da budu – muškarci.
