Danas sam prvi put u životu ispekla jednu palačinku. Ako izuzmemo negativni socijalni aspekt slučaja, ispalo je vrlo zgodno. Jelo mi se nešto slatko, nisam smela da preteram, a nisam htela ni da se odreknem slatkiša jer sam prethodnih par dana baš bila dobra i nisam oplela po kolačima. Pa sam sad kao onomad Djura Jakšić kad je rešio da ne pije, pa zaobišao sve kafane. A onda u poslednjoj častio sebe što je bio dosledan.

E tako sam lepo uzela veliku šolju, pa u nju stavila dobru kašiku brašna (ovo “dobra” rečnikom moje mame znači ne štedi nego napuni do vrha). Onda sam dodala jedno jaje, malo mleka sa 1,5% masti, mrvu soli i napravila umanjen prikaz testa za palačinke. U najtanjem mogućem sloju namazala sam cepter uljem i ispekla je. Filovala sa ponovo dobrom, ali malom kašičicom eurokrema, posula kašikom oraha i samo je preklopila na pola. Onda sam smutila jedan šlag krem od vanile, opet u minijaturi, što će reći ponovo kašika šlaga i malko mleka, masnog kao ono u pre par rečenica, namazala palačinku i opet posula sa malo oraha. Bilo je sjajno, a ja potpuno zadovoljna sobom, jer sam unela kontrolisane količine šećera i masti, pa sit vuk i ovce na broju. E sad, pošto sam ja radoznali budući nutricionista (ovo budući mi je odlično opravdanje da još tu i tamo mogu da zgrešim i smažem što ne treba), morala sam da izračunam koliko me je ovo zadovoljstvo koštalo u energetskom smislu. Ovde moram naglasiti da se radi o potpuno netipičnom koštanju, jer kad nas nešto košta, onda mu to u matematici dođe oduzimanje. E ovde je dodavanje, i to kalorija. Pa sam krenula sa računanjem. Saberem jedanput, ispadne nešto mnogo. Saberem opet – isto. Pa proverim stavku po stavku, da vidim nisam li tu nešto omanula – nisam. Ni manje ni više nego skoro 600 kalorija !!!! A meni za ceo dan treba 2000 !!! E Đuro, Đuro, dobro si se počastio. Ajde sad ispočetka, pa da ošišam malo ovaj recept, da ga skratim gde treba, ako se uopšte može. I to od jedne palačinke, auuuuuuuu……