Kratke priče

Kuća ideja

Kada sam bila sasvim mala, u igri sam slučajno naletela na kućicu u kojoj žive ideje. Nisam htela da ih uznemiravam, samo bih povremeno neku od njih izvadila i pomilovala, kao malo žuto pile iz kartonske kutije sa grejanjem na sijalicu. Kasnije sam to mesto redovno obilazila, uvek fascinirama idejama koje bih tamo zatekla. I […]

Kad novi dan budi

Kada novi dan iznenada zazvoni i utrči u kuću kao žedno dete iz igre, buđenje može izgledati kao neočekivan susret sa preglasnom bioskopskom reklamom. Kao da je uhvatio zalet još prekjuče, preskočio juče i uleteo baš u trenutak kada se raspevao budilnik. I dok čeka da otvorim oči sa nestrpljenjem me cima, čačka, gurka i […]

Pobuna

U jednoj priči došlo je do pobune. Pobunile su se reči. Stale su pred pisca i uglas počele da negoduju. – Ja sam stara, izvorna reč i ne dolazi u obzir da budem u istoj rečenici sa ovim skorojevićkama koje su došle niotkud! – ozlojeđeno reče jedna i poput stare, uvažene gospođe uvređeno podiže nos. […]

Razmena

Po ko zna koji put spakovala je svoje stvari, svesna da mora dalje. Nekada davno, rekli su joj da ono što nosi u svom koferu ima ogromnu vrednost i da sadržaj pažljivo čuva, jer će u zamenu dobiti sve ono što će joj biti najvažnije. I sada, posle toliko vremena, još uvek noseći isti, pohabani […]

Put je vrt

Ponekad nam se čini da put kojim idemo možemo proći zatvorenih očiju. Deluje kao da staze znamo, tlo je utabano, prisećamo se na kom mestu je barica koju treba preskočiti, a na kom kamen koji treba obići. Uljuljkani poznatim pejzažom kroz polusan, zatvorenih očiju idemo napred. Tek ponekad, kao u vozu kojim putujemo na more, […]

Jutro

Jutro je najlepši deo dana. Kao snežno beli list papira koji dobijemo i koji treba da ispunimo. Da li će to biti poezija, proza, satira, komedija ili drama, zavisi isključivo od nas. Doduše, ponekad nam neko drugi, ili nešto drugo kreira sadržaj, ali osnovni smisao tekstu daćemo sami. Svako novo jutro daje nam i mogućnost […]

Pod prozorom

Pitam se možemo li biti i učesnici i svedoci u isto vreme. I možemo li potpuno osetiti dah izmičućeg vremena  dok nam se pod kožu uvlače zvuci koji uleću kroz otvoren prozor, a mi sedimo udobno zavaljeni u omiljenu fotelju, na bezbednom odstojanju… – Sladoled… dovikuje daleko detinjstvo kroz uzani pendžer, i sam nagoveštaj ovog slatkog ukusa koji obećava […]

Karike

Pitam se kako bi izgledalo kada bih sve ljude koji su prošli kroz moj život, makar i na jedan dan, sakupila na jednom mestu. U ogromnoj, prepunoj sali  prepoznavala bih lica, a pitanja bi me sustizala……Ko me je od njih doveo do kog događaja, ko me je od njih doveo do nekog drugog od njih… […]

Pasti, pa narasti

Kada padnem, pošteno se razbijem. Obično tada pokupim sve svoje neuspehe koje, nakon što prođu, ubacujem u jednu staru vreću i raširim ih ispred sebe na čisto, belo platno, da se bolje vide. I onda ih zagledam, svaki posebno, sa lupom, kao što filatelista zagleda svoje markice. Svakog se brižljivo podsetim. Čak i one koje […]

Nemam decu, ali imam život

Žena koja nema decu ne ide na trudničko i porodiljsko bolovanje. Ne ide na roditeljske sastanke, a umesto dečjeg slavi svoj rođendan, koji god da je po redu.  Žena koja nema decu nije na novogodišnjem spisku za paketiće kod svog poslodavca i ne poznaje aktuelne junake iz crtanih filmova. Često će se prepoznati po pogledu […]