Možda jeste, a možda i nije

E lepo sam sita najnovijih naučnih istraživanja. Čim se nešto proglasi za fantastično zdravo i dobro, usledi demanti obrazložen još novijim istraživanjem. Od onih davnih dilema tipa margarin-puter kada je prednost kao ping-pong loptica skakutala od jednog do drugog, do danas kada smo svakodnevno bombardovani potpuno oprečnim informacijama, ljudi ostaju u čudu ne znajući šta da misle. Uz sve to, kao šlag koji dođe na tortu, prete nam bisfenolima, otrovnim bojama na ambalaži, parabenima i još koječime. A ako u svom neznanju potražimo mišljenje stručnjaka, ne samo da nećemo rešiti dilemu, već ćemo biti još više zbunjeni pošto će svako imati drugačije mišljenje, naravno, u skladu sa ličnim ubeđenjima, jer će svako prihvatiti one “najnovije” informacije koje su u skladu sa onim u šta sam veruje. I šta da jedan prosečan, a savestan homo sapiens preduzme da bi se zaštitio?

Ja sam, na primer, rešila da se uopšte ne nerviram. Ma neću da ih slušam, dosta mi je. Uključim zdrav razum i logiku i teram svoj program. Odbijam da živim u strahu od nebrojeno mnogo opasnosti koje vrebaju. Samo sam se malo iznervirala jutros kad sam pročitala da sad više na važi ono što su nam do juče pričali, a odnosi se na tip gojaznosti i na (do juče) činjenicu da su dame i gospoda sa stomačićima u većem riziku za raznorazne bolesti, da ne gnjavim sa metaboličkim sindromom, od srećnika kojima se salce rasporedilo po nižim pozadinskim partijama. I kom sad istraživanju ja treba da verujem?

A da samo malo dublje začeprkamo u sve to što nam se servira po štampi i ostalim medijima, shvatili bi ili da je u pozadini neki marketing, ili da je istraživanje finansirala neka industrija koja ima interese, ili da su rezultati namešteni samo da bi bila zadovoljena sujeta nekog opakog naučnika koji hoće celom svetu da dokaže kako je u pravu. One informacije koje stignu do širokih masa pouzdane su koliko i vrbov klin. I pored silne nauke, fantastičnih istraživanja i zadivljujućih rezultata, opet na kraju moramo sami da odlučimo u šta ćemo da verujemo. Pa kada je već tako, ima da batalim sve to što je novo, ionako nikakve vajde, i da vidim šta je to što nam je tradicija ostavila u amanet, pa da se bavim time. Logičnije mi je da verujem u ono što je iskustvom potvrđeno tokom vekova, nego nečemu što već sutra može biti opovrgnuto i što možda jeste, a možda i nije.

Podelite sa drugima

2 thoughts on “Možda jeste, a možda i nije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *