Author: Aleksandra

Nov početak

Danas sam našla moje stare, žute igle koje su godinama skupljale prašinu, kupila vunicu i počela da štrikam. Kako sam igle uzela u ruke, onako je strah da sam zaboravila kako se to radi ispario. Ruke same rade. A ja počinjem ispočetka. – Ti obožavaš da počinješ – jednom mi je rekla moja mama. Malo […]

Tačka.

Jurimo bez prestanka. Ili ka budućnosti kojoj stremimo, ili u nameri da umaknemo prošlosti. Zarad nečega što će biti, ili što je bilo, propuštamo ono što nam je ovoga trenutka pred očima. A to je, na kraju, jedino važno. Ono što je SADA. Nekada davno, na zabavnim stranicama novina za decu bile su popularne kreativne […]

U toplom pletivu zime

– Nikada u životu nisam videla sneg – rekla mi je Šrilankanka sa kojom bih ćaskala pre početka joge – i ne znam kako izgleda kad je jako hladno. Mi imamo delove gde bude 19 stepeni u nekom trenutku, ali meni je već i to hladno – reče ona kao odgovor na moju priču o […]

U špajzu duše

Kada sam bila devojčica, tačnije devojčurak, u modi su bile suknje sa sakrivenim džepovima. Džepovi su se nalazili unutar rubova i njihovo postojanje se moglo otkriti tek kada vlasnica suknje nonšalantno spusti ruke u nevidljive proreze. Meni se to toliko sviđalo da sam uzela jednu maminu plisiranu suknju, sivu sa crnim i belim šarama, pa […]

I kako to bude kad se vratiš

Nedavno mi je na fejsbuk uspomenama izašao tekst koji sam napisala pre tačno godinu dana: Kako to bude kada odeš. Pojma nisam imala da ću u vrlo skoroj budućnosti pisati o tome kako to bude kad se vratiš. Ali, ako čovek malo ozbiljnije razmisli, jedina logična posledica tog prethodnog teksta jeste ovaj sad. Pre tri […]

Bahrein umotan u Silove note

Naleteh na snimak koncerta Sila u Bahreinu i shvatim da o tom koncertu nisam pisala. A ako išta volim da zabeležim na ovom blogu, to su onda koncerti. I moram sad tu nepravdu da ispravim, iako sa pristojnim zakašnjenjem.  Nepravdu prema Silu, prema Bahreinu i prema lepoj uspomeni koja je ostala forever. U stvari, sve […]

Eh, da sam on

Probudio se par trenutaka pre nego što je zazvionio alarm. Uvukao je stopala u stare kožne papuče i krenuo još uvek žmureći ka džezvi za kafu. Staroj ringli treba taman toliko vremena da na njoj uzvri voda, koliko njemu treba za umivanje, tuširanje i pranje zuba. Svaki pokret koji napravi je toliko puta ponovljen tokom […]

Sreća za poneti

Dobar dan, molim vas parče sreće Za ovde ili za poneti? Za ovde. Mnogo sam gladan. Hoću sad, hoću odmah i nemojte preterati, nemam je često na jelovniku, ne varim najbolje. Parčence jedno, sasvim je dovoljno, hvala. I za mene može, javi se čovek koji je bio na redu – samo ne štedite, slobodno stavite […]

Kako to bude kada odeš

Ovde se lako nađu prijatelji – reče mi mlada Tunižanka dok smo posmatrale tipičnu arapsku svadbu u “Le Meridienu” i dok mi je uz bučnu muziku objašnjavala običaje. Izgovorila je to kao da je u pitanju najprirodnija stvar na svetu. Verovala sam da je tako u njenom slučaju. Govori arapski, engleski i francuski i tipični […]

Burek za prste polizati

Nekako mi ovih dana nije dobro. Tek što izađoh malo među ljude, nešto me ćapi. I tako, u pauzama između dve temperature, meni se prijede burek. Dosta mi je bilo lagane ’rane i lošeg apetita prethodnih dana, pa sam zamišljala zlaćanu pečenu koricu na tanjiru koja hrska, a komadići se razleću okolo. Srećom, ima bureka da […]