Često se desi da pogrešno mislimo kako su privilegije rezervisane samo za retke i odabrane. A u stvari, samo ih ne prepoznamo u svom životu. Ja, na primer, imam tu privilegiju da budem student u godinama kada moji vršnjaci imaju decu studente. To nosi mnoštvo zanimljivih situacija, a najbolje od svega je što sam okružena mladim ljudima koji nose fantastičnu energiju i pored kojih se osećam sjajno. Njihova opuštenost, bezbrižnost i sve ono što nose te lepe godine mene je obogatilo možda i više nego ono što sam dobila samim školovanjem. Pa ipak, već ove godine sve će to proći, a ja ću iza sebe imati jedno neponovljivo i izuzetno iskustvo.
Međutim, postoje profesije koje ovakvu privilegiju nose tokom celog radnog veka. Rad sa mladim ljudima, sa decom, za one koji to vole može značiti i mnogo više od profesije. Pre izvesnog vremena sam sa svojim mladim koleginicama i kolegom bila na vežbama u jednom beogradskom vrtiću. Išli smo da vidimo kako nam se to hrane najmlađi. Kada smo se pojavili onako u gomili sa belim mantilima, jedno dete je iznenađeno reklo:
– Koliko majstooooraaaa !!!!!!!!!
Onda smo se zatekli u grupi klinaca koje je vaspitačica na vrlo vešt način vodila u priči ko bi mogli da budu ovi mladi ljudi ovako obučeni.
Na pitanje na koga liče i na šta podsećaju, odgovori su bili:
-Na zubare
-Na bolnicu
Da bi nas na kraju, nakon vaspitačicinog objašnjenja da smo nutricionisti, prekrstili u nutriciologe, a jedno dete dalo potpuno objašnjenje koje mu se uklopilo u kombinaciju onog što je čulo i belih mantila: doktori za hranu. Drugo dete je dodalo: doktori za zdravu hranu. I tako mi dobismo novi naziv koji, kad se malo dublje razmisli, itekako ima smisla.
Deca su nas zatim počastila jednom pesmicom koju su otpevali u horu, a koja je mnogo zgodna i govori o tome kako klinci neće da jedu povrće. A počastismo se i kolačima i to lepo. Tražili smo recept, dobili recept, recept završio kod mene, ja obećala da ću napisati i evo pišem:
– brašno 120g
– pšenične klice 200g
– šećer 200g
– jaja 4
– margarin 180g
– mleko 6 dl
– prašak za pecivo
preliv:
– margarin 60g
– pšenične klice 60g
– šećer 80g
– voda 1 dl
Zanimljivo je da uopšte nismo provalili pšenične klice.
Ja sam kolače napravila, malo izmenila recept kako već dolikuje svakoj samosvesnoj domaćici i ispali su dobro. Dodala sam u preliv orahe i čokoladu, a jaja sam prepolovila pa umesto četiri stavila dva. E sad, po originalnom receptu jedan kolač (oko 70g) ima oko 190 kilokalorija. U modifikovanoj varijanti sa orasima i čokoladom ima preko 220. I baš mi je drago da sam ovo izračunala, jer taman sam krenula da uzmem drugi po redu od jutros ( a dug je dan), kad me ova matematika zaustavila.
Neću više ništa da računam. Bar dok ne prođu praznici.
