Obrni, okreni, dan ne može da mi prođe bez nekih naučnih istraživanja na temu ishrane. E ovog puta su zaključili da dijete i uzdržavanje od hrane mogu dovesti do pojave agresivnosti. Da sam nervozna kad sam gladna – to sam znala, ali da sam i agresivna, e baš im hvala što su mi rekli. Kako god, zaključak jednog dijetetičara je sledeći: “Postoje mnoga istraživanja koja pokazuju da se kod ljudi koji su izgubili težinu isključivo dijetom, dakle bez vežbanja, javlja nešto što se zove fleksibilna uzdržanost. To znači da ćete osam od deset puta reći ne čokoladi i izabrati jabuku, ali s vremena na vreme ipak izabrati čokoladu, jer ćete u protivnom biti frustrirani.” I moram reći da mi se ovo mnogo dopalo, jer se uklapa u moje viđenje stvari (bez da sam obavila opsežna istraživanja). A posebno mi se svidelo ovo “fleksibilna uzdržanost”.

I nađem se ja tako na slavi kod mog ujaka da praktično primenim ovu disciplinu. Znala sam kakvo me minsko polje čeka, pa sam kod predjela bila vrlo oprezna i pohvalno uzdržana. Preskočila sam šunke, kobasice, sireve, jaja, razne salate, čak i rusku. Ali kad sam posle bezazlene domaće supice nagazila na ujnine sarme, uzdržanost je u trenu proterana i zamenjena neviđenom fleksibilnošću. Ta simfonija ukusa proizvela je neopisiv osećaj zadovoljstva i ako krenemo da sledimo povoljne zdravstvene efekte takvog jednog osećanja, sve pretnje o opasnosti onoga što mi se našlo u tanjiru bivaju poništene. Čista matematika.

To je bilo juče, a ja još ni blizu nisam gladna. A i kad ogladnim, verovatno ću pojesti jabuku i to zato što će mi ona biti sasvim dovoljna, a ne zato što kažnjavam sebe zbog jučerašnje fleksibilnosti. Ionako sarmu verovatno neću jesti narednih godinu dana. I tako mi je uvek lepo. I kad sam fleksibilna i kad sam uzdržana. Ništa lepše od ravnoteže.