Jutros putujem na posao i krajičkom oka snimim naslov u Kuriru koji je čitao čovek pored mene: Voće izaziva rak (mislim da je tu bilo i ono nezaobilazno: šokantno!). U momentu mi je krv jurnula u lice delom zbog samog naslova, a delom i zbog toga što ne mogu odmah da pročitam o čemu se radi jer žurim. Negde u malom mozgu mi je ta informacija čučala sve dok nisam stigla kući i pogledala o čemu se radi. Naravno, svi elementi dramatike su tu. Istraživanje, Harvard, voće, brz razvoj malignih ćelija i kao vrhunac Stiv Džobs koji je umro, a koji je, gle čuda, bio vegan i umro vrlo moguće zbog voća. Prvo mi je trebalo vremena da malo smirim doživljaj. Pa onda da razmislim o celom slučaju, premda sam već u više navrata konstatovala da mi ta sva istraživanja definitivno idu na ganglije. Kad sve saberemo i oduzmemo, rak se dobija – od svega. Od voća (fruktoza ga hrani), od povrća (prskano je), od mesa, mleka, jaja (ajde to još mogu da svarim), od poprekog pogleda komšinice (stresno je), od vode, vazduha, garderobe, kozmetike, alkohola, plastične ambalaže, elektronskog smoga, ma mogla bih do sutra da nabrajam.

Istina je da postoji mnogo potencijalnih opasnosti. To svi znamo. Ali, nekako mi se na kraju najkancerogenijim čine ti naslovi po novinama koji uništavaju iz dana u dan ono malo optimizma koji je preostao u ljudima. Jer, nakon svega, nestaće i poslednji ostaci dobre volje da se uradi nešto dobro za sebe (kad je već sve rizično). Koliko sve nabrojano može da truje telo, toliko ovakve neproverene, paušalne, bombastične vesti truju dušu. Ljudima koji su ionako prepuni straha od svega i svačega ne treba mnogo da u taj strah još dublje zarone. A to sigurno vodi u bolest. I zbog toga dnevne vesti treba zaobići u širokom luku. Čak i one koji se krajičkom oka dohvate u autobusu. Nego lepo potražiti zabavne sadržaje, dobru muziku, potražiti dobre drugare makar i na fejsbuku i zgrabiti dan onako obema šakama i zagristi ga kao najsočniju jabuku i uživati u njemu tako jako, da kad prođe ostane samo bleda senka od onih ružnih stvari koje su hteli da nam utrape, a mi ih vešto izbegli…