Danas sam našla moje stare, žute igle koje su godinama skupljale prašinu, kupila vunicu i počela da štrikam. Kako sam igle uzela u ruke, onako je strah da sam zaboravila kako se to radi ispario. Ruke same rade. A ja počinjem ispočetka.

– Ti obožavaš da počinješ – jednom mi je rekla moja mama.

Malo me je to štrecnulo u trenutku, jer mi nije zazvučalo kao pohvala. A ja sam stvarno nebrojeno puta nešto započinjala, bez da sam uvek i završavala, a štrecnulo me je zato što je bilo istina. Ja stvarno obožavam da počinjem.

Pa ima li šta lepše od svežeg početka?

Doduše, kada počinješ u dvadesetima, pa i u tridesetima, tada ti početak mnogo bolje stoji. Nekako, što si mlađi, to više ličiš na početak. Kako si stariji, nalaziš se u nekoj sredini, ili ideš ka kraju, ali početak ti dođe malo neprimereno, kao jarko crveni ruž u sedmoj deceniji.

Moj učitelj meditacije mi je jednom rekao kako sam ja došla na ovu zemlju po iskustva. Pa naravno da sam došla po iskustva, nije li u tome lepota života na zemlji? Istina, nije svako od njih vatromet, niti sam svako od njih poželela, ali svako, baš svako od njih me je obogatilo i nečemu naučilo.  A njih ne bi bilo da nije bilo novih početaka u koje sam bila spremna da zakoračim.

I evo mene na mom svežem početku i pet para ne dajem što su moji vršnjaci odavno na svojim poodmaklim sredinama. Jer biti na novom početku znači osetiti miris nove knjige, tek izašle iz štampe koja će te prvo nagraditi tim svojim mirisom, a onda svim onim što se u njoj nalazi.

Nov početak je proleće koje dolazi nakon vetrovitih, promrzlih dana i sunce ti obasja svaku poru, i svud oko sebe vidiš procvale voćke i znaš da će ti cvetovi jednom biti plodovi. I ne razmišljaš o tome da će dunuti neki vetar i ogoleti voćku. Ne. Raduješ se toj lepoti, uživaš u njoj, na toplom, prolećnom suncu.

Nov početak su cipele koje si davno priželjkivao i najzad ih obuo, pa hodaš u njima važno, puštajući da te odvedu gde nikad nisi bio.

Nov početak je izvor sveže vode koji se odjednom pojavio i iscrtava svoj tok veselo.

Tako ja vidim nov početak. I takav je baš zato što ga ja tako vidim.

Jer neko drugi bi isti taj nov početak, a kažem nov jer kad ih ima mnogo, svaki sledeći mora da bude nov, video potpuno drugačije. Nov početak u zrelim godinama ne bi video kao sveže odštampanu knjigu, već kao jednu od onih koje se ostavljene od neliterarnih vlasnika prodaju na ulici za sitne novce. Ne bi video nov početak kao proleće u kome cvetaju voćke, već bi video voćku koja je procvetala u poznu jesen i koju će prvi mraz sagoreti. I nekom bi izgledao kao stare cipele koje je obućar nevešto prepravio i koje će pustiti prvu kišu u svoje potrošene đonove, a izvor sveže vode bio bi tek bara u kojoj je par žaba uskomešalo površinu pa izgleda kao da se nešto dešava, a u stvari bara ostaje samo bara.

I ja sada tebe, dragi čitaoče, draga čitateljko, tebe, baš tebe, tebe u zrelim godinama pitam: kako vidiš nov početak? Početak baš u tvojim godinama? Da li ga vidiš ovako kao ja, ili kao ovaj neko drugi? Jer izbor je samo na tebi. Kako ti odlučiš da ga vidiš, tako će biti. I ja ću prijateljski da ti kažem: ne gledaj sebe nikad kao polovnu knjigu, kao  jesen, kao stare cipele, niti kao baru. Ti si knjiga koja svojim sadržajem menja živote. Ti si proleće koje je prošlo sve zimske mrazeve i dooobro zna kako izgledaju. Cipele koje te nose su cipele koje plešu sa životom bolje nego bilo koje pre njih, a tok kojim tečeš usekao je stene!!!

Pridruži mi se dragi čitaoče, draga čitateljko u novom početku. Iscrtajmo nove brazde na liniji života i to sa merakom. Jer nema te mladosti koja zna ovo što mi znamo. I nema tog početka koji može nositi više značenja, nego početak koji se gradi na iskustvom natopljenom temelju.

Nov početak je znak da smo još uvek živi. Ima li lepšeg dokaza za to od sposobnosti da ponovo počnemo?