Po ko zna koji put spakovala je svoje stvari, svesna da mora dalje. Nekada davno, rekli su joj da ono što nosi u svom koferu ima ogromnu vrednost i da sadržaj pažljivo čuva, jer će u zamenu dobiti sve ono što će joj biti najvažnije. I sada, posle toliko vremena, još uvek noseći isti, pohabani […]
O ishrani se priča svašta. Neko kaže da je važna, neko da joj se pridaje veći značaj nego što treba. Zovu je zdravom i nezdravom. Neko ovu oblast svrstava u nauku, neko tvrdi da tu nauke nema. Gde je istina? Prva znanja o ishrani preneli su mi amateri entuzijaste sredinom devedesetih. Mogao se kod nas […]
Neko beži iz anonimnosti, a neko bi da se u njoj sakrije. Jedna od stvari koje su mi najviše smetale kada je u pitanju život u maloj sredini jeste činjenica da se svi poznaju. Mene su prvo znali kao veterinarevu ćerku, pa sam radila u prvoj privatnoj apoteci u gradu u koju su svi dolazili, […]
Ponekad nam se čini da put kojim idemo možemo proći zatvorenih očiju. Deluje kao da staze znamo, tlo je utabano, prisećamo se na kom mestu je barica koju treba preskočiti, a na kom kamen koji treba obići. Uljuljkani poznatim pejzažom kroz polusan, zatvorenih očiju idemo napred. Tek ponekad, kao u vozu kojim putujemo na more, […]
Jutro je najlepši deo dana. Kao snežno beli list papira koji dobijemo i koji treba da ispunimo. Da li će to biti poezija, proza, satira, komedija ili drama, zavisi isključivo od nas. Doduše, ponekad nam neko drugi, ili nešto drugo kreira sadržaj, ali osnovni smisao tekstu daćemo sami. Svako novo jutro daje nam i mogućnost […]
Šah je čudesna igra. U našoj kući igrao se često, a mnogi gosti koji su nam dolazili bili su upravo šahisti. Život u maloj sredini ograničavao se tada na prijatelje, rodbinu i komšiluk. Interneta nije bilo, ni mnogo putovanja i retki su bili oni koji su mogli sebi da priušte upoznavanje sa svetom tako što […]
Te 2002. je već bilo sasvim izvesno da ćemo ići u Hrvatsku. Poučena prethodnim iskustvima nisam se previše radovala, jer sam znala da prevelika euforija obično prethodi razočarenju. Zato sam celu tu priču prihvatila sa rezervom. Osim toga, upravo sam se vratila sa letovanja i bilo bi previše da očekujem dva mora u dva meseca […]
Pitam se možemo li biti i učesnici i svedoci u isto vreme. I možemo li potpuno osetiti dah izmičućeg vremena dok nam se pod kožu uvlače zvuci koji uleću kroz otvoren prozor, a mi sedimo udobno zavaljeni u omiljenu fotelju, na bezbednom odstojanju… – Sladoled… dovikuje daleko detinjstvo kroz uzani pendžer, i sam nagoveštaj ovog slatkog ukusa koji obećava […]
Prvi svoj nastup imala sam kao đak-prvak u školskoj predstavi, u kojoj je glavna nagrada bila “Kandi” čokoladica. Sa Bracom, drugom iz klupe, odigrala sam skeč u kojem je on mislio da je izgubio kačket, a ja ga podsetila da mu je na glavi. Prvu nagradu smo dobili mi, “Kandi” čokoladicu sa kokosom smo podelili, i već […]
Pitam se kako bi izgledalo kada bih sve ljude koji su prošli kroz moj život, makar i na jedan dan, sakupila na jednom mestu. U ogromnoj, prepunoj sali prepoznavala bih lica, a pitanja bi me sustizala……Ko me je od njih doveo do kog događaja, ko me je od njih doveo do nekog drugog od njih… […]
