Čitala sam ovih dana kako su u Americi sve popularniji restorani koji u ponudi imaju voće i povrće iz sopstvene bašte, organski gajeno, a bašta se nalazi uz restoran. Kako se navodi, to je sve veći hit i sasvim je za očekivati da se i kod nas nešto slično dogodi.

Razmišljam nešto kako bi to izgledalo primenjeno na ovdašnje uslove, pa sam zamislila jednog ambicioznog kafedžiju koji je rešio da proba. Pazario on lepo uz restoran još koji ar zemlje, pa posadio baštu. Krenula bašta, krenuo restoran, reklame gde god pogledaš, kao organski gajeno voće i povrće u ponudi, a gosti će moći i lično da se uvere da restoran ima svoju baštu, jer pogled puca pravo na nju. I onda u ranu zoru zaposli vredne snajke koje baštu uredno opleve, okopaju i urade sve što treba, a tamo negde kad očekuje najveću gužvu angažuje nekoliko silikonskih lepotuški da kao fol rade. Još im smisli uniformu deficitarnu u materijalu, naročito u gornjim partijama, pa kad se sagnu sa sve motikom u ruci armiju muških mesoždera ima da prevedu u vegetarijance.

I sad, shodno našim naravima, tu može biti raznih situacija.

Situacija br. 1
konobar:
– da li ste se odlučili?
gost:
-da, dajte mi karađorđevu i šopsku, ali sa vašim paradajzom
konobar:
– ovaj…izvinite…ali paradajz nam još nije stig’o, ako ste raspoloženi imamo odličnu zelenu salatu, puterica, sveža, sad ubrana pre deset minuta…
gost:
-slušaj momak, meni se oće šopska salata i to sa vašim paradajzom. Ako nemate, a što se reklamirate da imate ??!!??? I šta sad, u startu ste slagali i još treba da vam verujem da je organsko ??!!??
I tu valjda dobi asocijaciju na organe, pa ih izređa sve po redu (one delikatne), nije izostavio niti jedan, kako to već biva u našim psovkama.
I izađe, besan i gladan.

Ovo je bio nezadovoljni gost. Da vidimo sada onog zadovoljnog.

Situacija br. 2
konobar:
-da li je ručak bio dobar?
gošća:
-odličan, hvala. Paradajz (ovog puta dozreo kad treba) je izvrstan. Znate, ja se malo bavim gajenjem povrća, pa ako bih mogla da dobijem malo rasada?
konobar (opet u nevolji):
– ovaj… gospođo…nismo u mogućnosti da Vam izađemo u susret, ali nam Vaša pohvala mnogo znači…
Izađe gospođa kiselkastog izraza lica (ne od paradajza), a osoblje je malo kasnije uočilo nekoliko proređenih mesta u paradajzu. Nema veze da li će da se primi ili ne, može da se proba, a stara narodna ionako kaže hoće sigurno ako se pelcer ukrade. Nebitno što nije cveće.

I tako naš glavni junak zapade u dilemu šta da radi. Pošto je zaključio da ima više glavobolje nego para, uze onu baštu pa je pretvori u baštu za sedenje. Vrednim snajkama dade otkaz, a lepotuške prebaci u večernju smenu da upotpune muzički program. Samo im je malo promenio uniformu, pa je skratio i u donjim partijama. Sada zadovoljno trlja ruke i zaključuje da dobitnu kombinaciju ne treba menjati…