I tamo gde svega ima, nešto može da fali

Uželela sam se da odem na pijac. Pravi pijac, na koji se zaputim sa cegerom dobijenim na nekom skupu farmaceuta i na kome piše Amoksiklav 2x. Kad malo bolje razmislim, u posledenje vreme su takve cegere ređe delili. Valjda su ukapirali da ženama asocijacija na vukljanje teških torbi prepunih namirnica i nije neki marketinški potez, pa sad daju poklončiće koji mogu da izazovu veći stepen zadovoljstva. Kako god, i neka je Amoksiklav 2x podalje, ali ceger mi nedostaje. To jest pijac.

Kada sam stigla ovde imala sam neku maglovitu predstavu da ću biti u prilici da se susretnem sa scenom često viđanom u avanturističkim filmovima u kojoj dominira ogroman pijac sa mnoštvom ljudi, krezubim prodavcima i kupcima koji se cenkaju bez milosti, sa mirisima, začinima i šmekom Istoka kome došljak iz daleka ne može odoleti. Razlog više da podlegnem ovakvoj želji su i scene iz već spomenutog filma sa četiri dame u kojima se baš lepo vidi kako zanosno izgleda jedan stari suk. Koristeći prednosti interneta počela sam da istražujem gde se tačno u Abu Dhabiju nalazi taj stari suk, pa da me želja mine i uradim dve stvari odjednom. Da odem na pijac i u isto vreme osetim čari magičnog Orijenta. Ispostavilo se da je dobro što sam istraživanje počela na internetu, jer sam naletela na blog jednog Engleza (može biti i Amerikanca) koji je imao istu želju, a zaključak je da takvo mesto u Abu Dhabiju ne postoji, već da je u pitanju mašta ljudi koji su napravili film. Želeći da se lično uverim u istinitost ovih reči, otišla sam na mesto poznato kao Stari suk i zaključila da je čovek potpuno imao pravo. Nalazi se u blizini luke i kako sam uspela da saznam nedavno je renoviran. Istina, ne liči na ostale šoping molove i sukove koji se ovde mogu videti, jer dominira drvo koje daje veoma lep ugođaj i ima dosta detalja koji pripadaju ovdašnjoj tradiciji. Može se naći par prodavnica sa začinima, čajevima i tradicionalnim slatkišima, ali sve je veoma daleko od one vreve i gungule koju sam očekivala. Naravno, pijac je potpuno promašena tema, nigde ga nema. E onda sam nastavila dalje da tražim već donekle sumnjajući da će mi tako nešto uopšte poći za rukom ako uzmemo u obzir dnevne temperature i kvarljivost robe.

Ipak sam ga našla i otišla tamo. Opet neki potpuno drugi prizor od očekivanog. Lepa je bila slika voća i povrća na velikim tezgama, ali sve je nekako previše sterilno. Bez duše. Do svake tezge lako se dođe kolima, a prostor između dva reda tezgi je toliki da se može parkirati nekoliko kamiona što je vrlo praktično, jer se na tom mestu u ranim jutarnjim satima prodaje roba na veliko. Tako da bi se moj ceger ovde osećao prilično jadno i beskorisno. A kako nabavka ovdašnjih žena izgleda imala sam priliku da vidim kada je jedna od njih, u abaji i sa ogromnim tamnim naočarima parkirala nedaleko od jedne tezge, pozvala prodavca i nešto mu rekla, a zatim ostala da čeka u kolima. Dečko je doneo  to što joj treba i ona je sa nabavkom završila bez da je spustila nožicu na tle. Sa druge strane neke plavokose žene su parkirale i birale lubenice koje bi odmah ubacile u  auto. Toliko o cegeru.

Na izlasku sam videla montažnu zgradu u kojoj obitava stalna kontrola i to je verovatno razlog što je sve onako po propisu. Da se razumemo, nije meni žao što taj pijac zadovoljava higijensko sanitarne  uslove, samo mi dođe nešto krivo što sam ostala bez onog očekivanog doživljaja. Ako ništa drugo, bar nema dileme po pitanju bezbednosti namirnica, što je svakako za pohvalu, jer prema informacijama koje imam o tome se itekako vodi računa i kazne za nepoštovanje propisa su rigorozne.2013-05-22 12.16.22

I tako, nema mi druge nego u nabavku u supermarket. A tamo čak ni jaje nije obično jaje. Ima ih sa belom ljuskom, sa žutom ljuskom. Sa više A i D vitamina, pa sa manje holesterola. A na svakom od njih – rok trajanja. Sa stanovišta bezbednosti namirnica – odlično. Sa emotivnog stanovišta – nije za moj ceger.

Podelite sa drugima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *