E domaćice, domaćice

testeninaIzvela sam jedan eksperiment.

Poznato je da savremen način ishrane dovodi do toga da se usled preterane primene veštačih aroma, raznih prerađevina, povrća iz plastenika, sve više gubi prirodni ukus hrane. Pošto sam se ja prilično udaljila od svega ovoga, zaključila sam da moje mišljenje uopšte nije merodavno u odnosu na većinu koja se hrani drugačije. Zato sam zamolila moju dragu sestru da mi pomogne u odgonetanju ukusa jednog mog omiljenog jela. Recept je vrlo jednostavan (za jednu porciju):

-80g integralne testenine (najviše volim makarone)
-100g brokolija
-80g šargarepe
-10g hladno ceđenog ulja (maslinovo ili suncokretovo, koje trenutno imam pri ruci)
-malo parmezana ko voli (ja mogu i bez njega)

Testeninu kuvam tako što sačekam da proključa, pustim možda minut da vri, sklonim sa ringle i ostavim poklopljeno petnaestak minuta. Tako se taman skuva koliko treba.
Brokoli i šargarepu sitno isečem, stavim u posudu (za sve uvek koristim zepter) i sipam vode tek toliko da prekrije dno. Takođe ostavim da proključa, poklopim i sklonim sa ringle neka stoji. Na ovaj način povrće sasvim dovoljno omekša, a najbolje je kad hrska dok se jede. Nakon tih četvrt sata sjedinim testeninu i povrće, prelijem uljem, izmešam i…uživam. Ja ne znam da li mi ovo lepše izgleda, ili je bolje pod nepcima. Ali, kao što rekoh, posumnjala sam da je to samo moj lični doživljaj. Stoga sam upravo ovu večeru spremila za nas dve i sa strepnjom iščekivala šta će moja Sneža da kaže. Morala sam vrlo pažljivo da pratim njenu reakciju, pošto moja sestra mene mnogo voli i nizašta na svetu me ne bi povredila, pa sam morala da uzmem u obzir i to da će biti vrlo taktična pri davanju ocene. Prvi komentar je bio:

-Hm, ukusnije je nego što izgleda

zatim:

-Možda da se stavi još nešto od začina, deci bi bilo prihvatljivije

U međuvremenu smo pričale o svemu i svačemu, da bi Sneža, nesvesna prvog komentara kazala:

-Lepše izgleda nego što je ukusno

Naravno da mi je sve bilo jasno. Generalno, ocena je da bi jelo bilo sasvim ok za odrasle koji su svesni koliko je zdravo, ali da bi za decu trebalo to malo doraditi.

Eksperiment je potpuno uspeo, ali sam razočarana njegovim rezultatom iz više razloga. Na prvom mestu zbog toga što sam nikakva domaćica i što sam sebi dopustila da nekom najmilijem spremim razočaravajuću večeru. Drugo je to što su moje sumnje bile opravdane. Dakle, meni jeste ukusno, ali samo zato što sam navikla na takav način ishrane, dok je verovatno za neke opšte standarde prilično bezukusno. I treće, da je zadatak koji sam sebi postavila – a to je, ponavljam, da dokažem kako i zdrava hrana može biti ukusna, prilično težak.
Ali, ja se nisam uplašila. Ionako sam navikla da plivam uzvodno, pa mi ovo neće biti ništa novo. Tim je izazov veći.
A ako nešto volim, to su izazovi.

One thought on “E domaćice, domaćice

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *