Oduvek sam bila sklona nauci. Žrtvovanje sopstvenih interesa u cilju istraživanja i dosezanja istine koja je od opšte koristi su stvarno za primer i pohvalu. U to ime i ja sam rešila da se žrtvujem i da još jedan dan sebe izložim nezdravoj slatkoj užini, tačnije da onu palačinku od pre nekoliko postova modifikujem i napravim je prihvatljivom sa stanovišta dijetetske i svih ostalih vrednosti. Zadatak nije bio lak ako se uzme u obzir da mora da bude i ukusna.
Krenula sam od toga da je najbolje napraviti voćnu varijantu, pošto tu ima najmanje kalorija, a ukus je lep. Pa sam uzela smrznuto crveno voće (jagode, maline, ribizle, višnje) i skuvala ga u malo vode i skroba, sa par mrvica šećera. Dobila sam sjajan voćni puding kojim sam filovala palačinku, od gore sam stavila šlag, dekorisala preostalim voćem i dodala malo oraha, malo čokolade. Ijaooooooooo kako je bilo dobro. Po pitanju ukusa, misija je ispunjena. Međutim, opet mi se surova matematika iscerila u lice. Palačinka sa slike ima oko 400 kalorija. Dakle, opet previše za užinu, ali ipak manje od prvobitnih 600. Zaključila sam da ima previše šlaga i da se može smanjiti za duplo (dobronamerni posmatrač sa strane uopšte ne bi ni provalio da je na tanjiru palačinka). Ako se pritom testo i šlag naprave bez mleka, onda se može doći i do 350, a ako se malko zakine i na dekoraciji orasi-čokolada, pa može se stići i do 300, što je duplo manje od one usamljene. Sad već mogu da budem zadovoljnija, jer je cenkanje sa kalorijama bilo koliko-toliko uspešno. Eksperiment je uspeo, žrtva nauci podneta, a ja sita i zadovoljna. 3 u 1. Sjajno.
Sledi recept i to za jednu palačinku. Kada god čitam recepte, predviđeni su bar za 4 osobe i uvek moram da delim. E pošto sam ovde ja šef parade, ima recept da bude za jednu osobu, a kome treba neka množi. Eto.
Dakle,
– brašno 20g (1 kašika)
– 1/4 jajeta (ovde je zgodno da se pravi za 4 osobe, ja sam jaje prvo izmutila, pa kašikom odvojila otprilike četvrtinu)
– voće 100g
– šećer 10g (puna kašičica)
– skrob 7g (dve ravne kašičice)
– šlag 20g
– mlevena čokolada 5g (puna kašičica)
– seckani orasi 5g (nepuna kašičica)
– malo mleka (ne mora, može sa vodom kao što rekoh)
Uopšte ne deluje ošišano, jel’da?
Balkanski narodi poznaju samo četiri ukusa: preslatko, preslano, preljuto i prekiselo. Zli jezici bi dodali i premasno. Jesi li razmišljala o tome da hrani vratiš pravi ukus tako što ćeš, na primer, izostaviti šećer iz onog recepta i umesto toga ubaciti neko voće koje je prirodno slatko? To važi i za druge kulinarije. Kada spremam nešto po domaćim receptima prvo što uradim je da (bar) prepolovim so i šećer.
Probaću ovaj tvoj algoritam za palačinke, samo što ja ne znam da pravim jednu. Upssss…
Upravo o tome i razmišljam, da se hrani vrati pravi ukus. Samo, kako bi se izbegli nagli prelazi – što može dovesti do sasvim suprotnog efekta, za početak može biti malko šećera.