Da, da… Znala sam da će me pre ili kasnije stići moj slani greh iz mladosti. Evo o čemu se radi: poznata je stvar, a to je Momo Kapor lepo primetio, da je jedan od tri srpska straha onaj da gosti ne ostanu gladni. Sledeći tu uvrnutu tradiciju, a u želji da dobro nahranim svoje drugare upuštala sam se u razne eksperimente sa prženim testom. Ideju mi je dao moj drug Soća koji je u svom “Panonskom Monaru”, mestu gde smo svojevremeno znali da zađemo, postavljao sačekušu sa tim pancerotama i to baš u trenutku kada smo bili najviše gladni. Tako sam ja lepo pokupila mustru, otprilike videla kako to izgleda, pa napravila u svojoj varijanti i time na isti bezobzirni način sačekivala svoje goste. Bilo je tu raznih kombinacija – punjene kao pizza, nekada samo sa sirom (to bi onda neko nazvao piroškama), pa šampinjonima…

I tako je to nekako mene krenulo, obično bi dobro ispale, napravila bih ih čitavo brdo, gosti budu pristojni, pa da ne uvrede domaćicu sravne to brdo svojski. I sve do sada cela priča zvuči sasvim korektno. Imamo site goste, zadovoljnu domaćicu koja je bila pohvaljena bar pet puta i ni jednom joj nije bilo mrsko, i sve u svemu, imamo sve što je potrebno za happy end. E pa malo sutra. A kako je moguće da neko ko propoveda zdravu hranu ima tako poganu prošlost !!!!!!!!!!! Ceo spisak grehova se može nabrojati: prženje u dubokom ulju, sa svim štetnim produktima oksidacije, hidrolize i polimerizacije, pa onda previše masnoće, pa logično da se teško vari i još sve to uveče pred spavanje. Sramota i za svaku osudu. Zato se ovim putem javno izvinjavam svojim gostima, i sve je ono puj pike ne važi. Okrećem novi list, a pancerote ću umesto na ulju da okrećem u rerni. Pa ko voli nek izvoli.